U gradu i okolini najviše požara na otvorenom tokom marta i aprila

Požara na otvorenom od početka godine do sada ima manje u odnosu na isti period prethodne, kada ih je bilo 497, i 2019. godine, kada ih je bilo 828. Iz Kabineta su naglasili da je broj požara u zatvorenom takođe uobičajen za ovo doba godine.

– Veći broj požara na otvorenom prostoru uglavnom nastaje kada nastupe ekstremni vremenski uslovi, kao što je sušno proleće, jesen ili ekstremno visoke temperature leti – rekli su iz Kabineta. – Tada dolazi do isušivanja vegetacije i tada su povoljni uslovi za nastanak i širenje požara na otvorenom prostoru.

Kako navode, u ovom delu godine požari na otvorenom prostoru nastaju uglavnom na nekultivisanim površinama, dvorištima vikend-naselja, površinama pod trskom, ali i na deponijama smeća i smetlištima. Zbog viših temperatura i nedostatka kiše, vegetacija se suši i stvaraju se povoljni uslovi za nastanak požara, najčešće je to slučaj tokom marta i aprila, a nekada čak i krajem februara.

Požari na otvorenom u prolećnom periodu mogu da se spreče – travu, smeće i nisko rastinje ne treba paliti, jer se na taj način vatra može preneti na okolne površine na kojima ima suve trave i rastinja, preko kojih požari često zahvate šumska područja i nacionalne parkove. Požari u tim slučajevima mogu da se prošire i na kuće i vikendice, a pored materijalne štete koja se tom prilikom pravi, mogu se povrediti i ljudi.

–  Utvrđivanje uzroka nastanka požara nije u nadležnosti Vatrogasno-spasilačke brigade “Novi Sad” – objasnili su iz Kabineta. –Opšte je poznato da je ljudski faktor uzročnik od 70 do 80 odsto nastalih požara, zbog nesavesnog i nemarnog ponašanja, ali i zbog namernih paljevina, spaljivanja strnjišta, suve trave, korova, lišća i grana.

Prilikom prijavljivanja požara, osoba koja poziva operatera iz Vatrogasno-spasilačke brigade “Novi Sad” treba da bude što smirenija i da odgovara na pitanja koja mu operater postavlja, a koja su neophodna kako bi se vatrogasna ekipa uputila na mesto požara – gde se pojavio požar (ulica, broj, eventualno naziv kraja i najbliži putevi za dolazak na mesto događaja), šta gori i vrsta požara (stambena zgrada, poslovna zgrada, industijski objekat, kuća), da li su životi ljudi u opasnosti, obim požara i u kom je delu zgrade, kao i da li su susedni objekti u opasnosti (krovna konstrukcija, sprat), kao i svoje ime i prezime i broj sa kojeg je osoba koja dojavljuje požar pozvala.

– Upućivanje vatrogasno-spasilačkih ekipa zavisi od niza faktora,  vrste vanrednog događaja, intenziteta, obima, količine zapaljive materije, površine, broja ugroženih ljudi, mogućnosti širenja požara, potencijalno ugroženih ljudi i materijalnih sredstava – kazali su iz Kabineta ministra unutrašnjih poslova. – Na mesto požara upućuje se odgovarajuća vatrogasno- spasilačka ekipa sa potrebnim vozilima, vatrogasnom i ostalom opremom.

Kako navode, gašenje požara na otvorenom prostoru je težak, komplikovan i fizički zahtevan zadatak jer se požari na otvorenom prostoru dešavaju daleko od komunikacija na teško pristupačnim terenima, zbog čega se otkrivaju kasno, kada već dostignu velike razmere.

– Apelujemo na građane da ne pale travu, smeće i nisko rastinje na otvorenom prostoru, u urbanim sredinama, na obradivim površinama i u blizini šuma, zbog izazivanja opasnosti po bezbednost građana i imovine – naglasili su iz Kabineta ministra unutrašnjih poslova.

D. Andulajević

Foto: Dnevnik