Turistima u Karlovcima na raspolaganju tri stotine ležajeva

Najviše ih je, nešto više od dve stotine, u dvama hotelima, „Dunavu“ s dve zvezdice i „Prezidentu“ s pet, te objektu Pokreta gorana Vojvodine, koji spada u hostele. Ostatak je u različitim tipovima smeštaja, kao što su apartmani, sobe, seoska turistička domaćinstva, kojih je iz godine u godinu sve više, što potvrđuje i slučaj troje vlasnika nekretnina u Karlovcima koji su u postupku kategorizacije smeštaja.

Po rečima analitičarke za promociju turističke ponude u karlovačkoj Turističkoj organizaciji (TOOSK) Aleksandre Nešić, do 1. jula ove godine, kada je stupio na snagu novi Zakon o ugostiteljstvu, svi pružaoci smeštaja u domaćoj radinosti bili su u obavezi da obavljaju tu delatnost preko posrednika, a to znači da su morali da sklope ugovor s turističkom organizacijom ili agencijom i preko njih naplaćuju usluge smeštaja. Sada im je ostavljena mogućnost da nastave tako ili da samostalno naplaćuju smeštaj izdavanjem blok-računa i sami, prema tome kako je zakonodavac to odredio, paušalno plaćaju boravišnu taksu i porez. Neki su iskoristili nove mogućnosti koje im zakon pruža, dok je jedan broj nastavio da posluje uz posredovanje TOOSK-a.

– Turisti kod nas mogu dobiti sve informacije o smeštaju – kaže Aleksandra Nešić, i dodaje da podaci o tome postoje i na sajtu Turističke organizacije. – Vlasnici, pogotovo oni mlađi, oglašavaju smeštaj preko interneta i društvenih mreža i na taj način dolaze do gostiju. Po dosadašnjem iskustvu, turisti smeštaj biraju najviše na osnovu lokacije i cene. Uglavnom se opredeljuju za ležajeve u centru Karlovaca, ali dosta njih traži i smeštaj u prirodi.

Najveći broj ležajava u domaćoj radinosti nalazi se u užem i širem centru Karlovaca, ali ima onih koji su izvan naseljenog dela mesta. Sedmogodišnjim iskustvom u tom poslu može se pohvaliti Ivana Savić, vlasnica smeštaja pod nazivom „Sobe Gajić“. Reč je o vlasnici koja i dalje posluje preko Turističke organizacije, preko koje se i oglašava, ali značajan udeo u tome ima i internet.

– Najveći broj naših gostiju su stranci, oko 70 odsto – kaže Ivana Savić, i napominje da domaći turisti mogu boraviti u njenom smeštaju uz korišćenje vaučera. – To su ljudi koji zaobilaze velike gradove, traže mirna mesta, a u Karlovcima imaju šta i da vide. U poslednje vreme brojni su Kinezi, Rusi, Poljaci, Belgijanci, nekada su prednjačili Italijani, Francuzi, Austrijanci. Svima njima interesantan je naš smeštaj jer je mali i rustičan. Imamo goste koji godinama dolaze. Kao domaćini trudimo se da ih počastimo hranom i pićem karakterističnim za naše područje, poput ajvara, yema, rakije, soka od zove i bundevare. Sok od zove i bundevara su nešto pred čim niko ne ostaje ravnodušan, čak i naši zemljaci koji žive u inostranstvu, jer ih podsećaju na detinjstvo. 

Ivana Savić napominje da su nekad maj i septembar bili udarni meseci što se tiče noćenja gostiju, a da sada može da se kaže da ih ima u kontinuitetu od juna do septembra.

Situacija je slična i kada je reč o hotelskom smeštaju. Menayer hotela „Dunav“ Bosa Perić kaže da je najveća popunjenost smeštajnih kapaciteta od aprila do oktobra i da je odnos domaćih i stranih gostiju pođednak. Od stranaca najviše je Slovenaca i Poljaka, koji u tranzitu do mora prenoće u Karlovcima. Brojni su i biciklisti iz Zapadne Evrope, koji u Karlovcima naprave pauzu. Gostiju ima najviše kada se održavaju raznovrsni seminari i kongresi u hotelu, poput saminara neurologa i homeopatije. Isti slučaj je kada se organizuju velike proslave i venčanja.

Na vidiku novi hotel?

Predsednik karlovačke opštine Nenad Milenković kaže da je lokalna samouprava na korak od uspostavljanja dogovora s mađarskim investitorom zainteresovanim za gradnju hotela u Sremskim Karlovcima. Potencijalna lokacija budućeg hotela, po njegovim rečima, bila bi prekoputa kompleksa stanova za izbeglice, koja je, kako kaže, planom detaljne regulacije definisana kao zona turizma i ugostiteljstva. 

– Parcele su u privatnom vlasništvu i trebalo bi u narednom periodu, a to je u roku od desetak dana, da budući investitor obavi razgovor s vlasnicima i pokrene otkup parcela – kaže Milenković. – Lokalna samouprava je u razgovoru s potencijalnim investitorom došla do podataka da se razmišlja o hotelu koji bi imao između 40 i 50 soba i četiri do pet apartmana sa spa centrom i velikim restoranom. Siguran sam u to da bi Karlovci tim potezom mogli postati tačka koja neće biti samo tranzitna kada je u pitanju turizam, nego mesto u kojem turisti mogu da pronađu interes i ostanu duže od nekoliko sati.

Manfestacije poput jesenje „Karlovačke berbe grožđa“ i prolećne Književne olimpijade koja se održava u Karlovačkoj gimnaziji su prilike kada se u Karlovcima traži krevet više, i u hotelima i u domaćoj radinosti, što nameće pitanje da li je potrebno povećanje smeštajnih kapaciteta. Neka mišljenja su da to zavisi od toga u kojem smeru se želi razvijati turizam i da, ako je to đački, onda svakako treba. Nasuprot tome, postoje i oni koji smatraju da je izgradnja turističkih objekata hotelskog tipa potrebna i da bi to povećalo i broj turista.