Tri decenije misije Fondacije Laza Kostić

Kao moto obeležavanja jubileja u godini kada se navršava 180 godina od rođenja pesnika, ali i vek od smrti vojvode Živojina Mišića i kralja Petra Prvog, poslužila je rečenica „Oružaj se, brani se, ne daj se”, uzeta iz novinskog članka Laze Kostića objavljenog u „Srpskoj nezavisnosti” 1881. godine. Po rečima osnivača i upravinice Fondacije, pijanistkinje i profesorke kamerne muzike na Akademiji umetnosti u Novom Sadu Marine Milić Radović, ličnost i delo Laze Kostića bili su idealni za osnivanje fondacije njegovog imena u Londonu pre trideset godina, pre svega zato što je naš veliki pesnik, dramski pisac, prevodilac, poliglota, filozof, novinar koji je pisao iz pera i na francuskom i nemačkom kao i na srpskom, doktor prava, pozorišni kritičar, sportista, postavio kult Vilijema Šekspira kod nas.

– Organizovao je obeležavanje 300-godišnjice rođenja barda i za tu priliku je, uz dr Jolesa, preveo scenu iz „Ričarda Trećeg” i inscenirao je, što je bio prvi put da se Šekspir izvodi na pozorišnim daskama u našoj zemlji – podseća Marina Milić Radović. – Šekspirom se bavio i prevodio ga punih 50 godina, tako da je povezanost sa Šekspirom bila idealna spona za približavanje Englezima lika i dela Laze Kostića, ali i srpske kulture i umetnosti, i plasiranje srpskih vrednosti u to, po naš narod, najgore vreme. Interesantno je da su u samom početku u Londonu gotovo isključivo Englezi bili prvi dobrotvori i pokrovitelji – oni koji su prepoznali Kostićevo zalaganje za Šekspira kao važno. U to vreme raspada Jugoslavije i medijske hajke protiv Srba, naš svet u Engleskoj, s retkim izuzecima, poput oca Miluna Kostića na primer, odlučio se da stane iza rada Fondacije tek kada je video da su ugledni stranci, poput lejdi Garland, Martina Redklifa, ser Džona Tavenera, Pirsa Lejna i drugih, spremno ugrađivali sebe u rad Fondacije.

Marina Milić Radović napominje da je nemoguće obuhvatiti sve segmente u kojima je Laza Kostić ostavio traga jer je bio toliko svestran, raznovrstan da bi mogao biti tema i najozbiljnijih predavanja akademika na Kolarčevom univerzitetu, u Matici srpskoj, ili koncertima u Vigmor holu, predstavama u Glob teatru i Narodnom pozorištu, ali i podstrek najmlađima da zavole svoju istoriju, kulturu, veru, umetnost i da se predano bave sportom i izgrade zdravo telo i zdrav duh.

Srca velikana počivaju tamo gde su ostala

Marina Milić Radović kaže da, po uzoru na svestranog velikana čije ime nosi Fondacija „Laza Kostić”, a koji je smatrao da je ukrštaj najmoćniji princip univerzuma, Fondacija ukršta i povezuje znanja malih Lazinih ambasadora.

– Upoznajemo ih sa činjenicom da je Frederik Šopen, znajući da mu je telo tada moralo biti sahranjeno u Parizu i nije moglo biti preneto u Varšavu, na samrtnom odru tražio da mu srce odnesu i sahrane u Crkvi Svetog Krsta u Varšavi, gde se kao dete često molio sa svojom mamom i u kojoj je svirao – kaže Marina Milić Radović. – Upoređujemo tu činjenicu s testamentarnom željom Arčibalda Rajsa, čije je srce preneto u urni i sahranjeno u spomen-kapeli na Kajmakčalanu, baš kako je i poželeo. Obojica su želela da im srca budu tamo gde su im i ostala. Razlika je u tome što je Poljska bila zemlja u kojoj se Frederik rodio, a Srbija je bila Rajsova, ne po rođenju, već po izboru i ljubavi.

– Od samog osnivanja, ugledali smo se na Kostićevo zalaganje za negu mladih naraštaja, vaspitavanje omladine svesne vrednosti svoje kulture, bila to deca rođena u Srbiji ili u dijaspori – ističe upravnica Fondacije. – Najnoviji projekat, koji je podržala Uprava za kulturu grada Novog Sada, uči decu o podvizima velikih dobrotvora Velikog rata – Flore Sends, doktorke Ketrin Makfejl, Arčibalda Rajsa, kao i legendarnih vojvoda i kaplara Milunke Savić. „Tamo daleko”, „Niko ne zna”, „Francuska lađa”, kompozicije su koje uče, pevaju i sviraju.

Najmlađi članovi koje Fondacija okuplja oko sebe, Lazini ambasadori, i za vreme pandemije su aktivno učili i upoznavali se s pomenutim velikanima srpske istorije i velikim dobrotvorima, koji su zadužili srpski narod u Velikom ratu. U malim grupama, po troje dece, obilazili su Sremsku Kamenicu i Ulicu dr Ketrin Makfejl, Ulicu vojvode Radomira Putnika u Novom Sadu, spomenik kralju Petru i na kraju, Izdavačku kuću „Prometej”, u kojoj su se upoznavala s njenim raznim izdanjima koja neguju kulturu sećanja.

Nakon snimalja reklamnog spota za novo izdanje knjige „Arčibald Rajs, vojnik istine i pravde”, projektu u kojem zajednički učestvuju Izdavačka kuća „Prometej” i Fondacija „Laza Kostić”, vlasnik „Prometeja” Zoran Kolundžija je svako dete obradovao poklon-knjigom i svakom posebno potpisao za uspomenu.

        Z. Milosavljević