Tamara Savić deceniju se bavi keramičarskim zanatom

Sugrađanka Tamara Savić vlasnica je keramičarskog ateljea „Ikos” i više od decenije se bavi izradom predmeta od gline, poput šolja, posuda, tanjira, saksija, držača za sapun, raznih ukrasa...

– Za izradu predmeta od keramike sam se opredelila zbog njene estetske i upotrebne vrednosti – objašnjava Tamara Savić, dodajući da je, studirajući na Akademiji umetnosti, otkrila ljubav prema keramici, a životne okolnosti su je dovele u Novi Sad.

Za nju je glina posebna po svemu, ali ju je izabrala pre svega zbog mogućnosti da joj se „udahne život” i da upotrebna vrednost na mnogo načina, a osim toga, u njoj pronalazi svakodnevnu inspiraciju.

Tamara Savić je uverena u to da se ručni rad ceni kod nas kao i u inostranstvu, međutim, platežna moć građana ne može da se poredi, pa se zato ponekad stiče utisak da na ovim prostorima umetnine nisu cenjene.

– Tom utisku doprinose i ljudi koji na ručni rad gledaju samo kao na hobi, pa nisu spremni da izdvoje ni desetinu njegove prave vrednosti – objašnjava naša sagovornica. – Jedini savet, kojim sam se i ja vodila, a koji bih dala onom ko želi da se bavi sličnim poslom ili da se upusti u privatni biznis je: budite uporni! Upustiti se u biznis nije proces čiji se rezultati mogu videti preko noći, niti je stvaranje uspešnog biznisa jednostavna stvar. Kao umetnik, susrećem se s mnogim preprekama, ali kada predmet, uobličen i oslikan mojom rukom „nađe dom” i oplemeni nečiji prostor, preplavi me zadovoljstvo i pomogne mi da bar nakratko zaboravim na sve izazove.

– Nadahnuće pronalazim u gotovo svemu što me okružuje – kaže Tamara. – Nije bitno da li je to biljka raskošnih boja, moji ljubimci, dve mačke, pas i kornjača, odlazak u šetnju, ili ćerke.

Motivi i boje određenog komada zavise od brojnih faktora, ali Tamarin stil je dosledan i opisuje ga kao „poetika dečjeg i jednostavnog”.

– Za moj stil je karakteristična granulacija gline, odnosno sitno samleven kamen koji podnosi visoke temperature i meša se s glinom, daje joj teksturu i čvrstoću, što je posebno bitno za kupce – objašnjava naša sagovornica. – Kada je reč o bojama, uvek su mi se dopadali pastelni tonovi koji umnogome zavise od izabrane vrste gline za modelovanje, pa se nekad ne mogu postići određeni nežni tonovi.

Tamara ističe da na svaki predmet gleda kao na parče gline koje postepeno „oživi”. Rukom oblikovani radovi peku se dva puta, na 900 stepeni Celzijusa, a zatim i do 1.100, da bi postali što izdržljiviji.

– Izrada proizvoda je zahtevna, ima mnogo faza od kojih ne bih mogla neku da izdvojim kao laku, tešku, dužu ili kraću – ističe Tamara. – Od ideje do realizacije, kada bi se ceo proces sažeo u jedan dan, prosečno vreme za šolju bi bilo nekoliko sati.

Kupci Tamarine proizvode mogu pogledati na društvenim mrežama „Instagram” i „Fejsbuk”, u onlajn šopu zanateria.rs a, uskoro i na komunamarket.rs, dok od prodavnica mogu da posete „Jucin dućan” u Novom Sadu, „Verkštat” u Petrovaradinu, suvernirnicu Muzeja Vojvodine, a mogu ih naći i u Subotici (galerije „Spin” i „Natura stil”) i Zrenjaninu (Galerija „023”), kao i u Tamarinom studiju u Novom Sadu. 

S. Kovač