Svratište za decu i mlade uvek puno ljubavi i zabave
Tri, četiri, pozor, kroz prozor, kroz vrata – sad: „Nek svud’ ljubav sja i ljude neka spaja.”
To su stihovi pesme koju ovih dana uče mališani u Svratištu za decu i mlade, a uz koje su i nas dočekali tokom prošlonedeljne posete. U školi učimo i pesmu „Tiho, tiho pada...”, hvale nam se mali drugari, koji svakog dana od 8 do 20.30 časova dobiju tri obroka, priliku da se okupaju, igraju, urade domaći i utople tokom hladnih jesenjih i zimskih dana.
– Mi u Svratištu radimo domaći kada ga imamo, vežbamo, učimo razne igre i pesmice, igramo se – kaže jedna devojčica, navodeći da joj je najteža matematika, odnosno sabiranje, koje je, čini se, brzo savladala s lego kockama. Jer, tri kocke kada se saberu sa još četiri, onda bude sedam kocki. – Redovna sam u školi. Nekad mi je mrsko da idem, ali idem. Važno je da učimo da bismo sve znali.
Tokom zime u Svratište dolazi mnogo više dece nego leti, više od 50 njih, a i duže se zadržavaju. U toku su pripreme za novogodišnju priredbu i doček Deda Mraza, a da bi se njihov trud nagradio, Svratište im ponovo priprema paketiće uz pomoć donacija građana i firmi.
– Zimska odeća i obuća, jakne, rukavice, kape, sve je ono što nam je za ovaj period najpotrebnije – priča koordinatorka Batrnek Antonić. – Ako neko ima mogućnosti da kupi igračku, bilo bi od velike koristi jer mi, uvek kad neko pita kako mogu da pomognu, sugerišemo da je bolje da sami nešto kupe nego da nam nude novac. Priredba će biti 30. decembra i tom prilikom ćemo im deliti paketiće i nadamo se da ćemo i ove godine uspeti da napravimo takve paketiće da svako dete dobije makar jednu novu igračku i jedan nov komad odeće.
I jedno od pravila Svratišta je da, tokom nastave, deca ne smeju da budu u tim prostorijama, već u školi. To je, kako nam je koordinatorka Daliborka Batrnek Antonić objasnila, jedini način na koji šalju poruku deci da je škola najvažnija.
– Od ove školske godine imamo i saradnju sa ŠOSO „Milan Petrović”, u okviru koje 14 starije dece, koja su nekada išla u školu, ponovo pohađa nastavu – kaže Daliborka. – Većina dece je stvarno redovna, i to je veliko priznanje pre svega tim nastavnicima, koji su uspeli da ih zainteresuju. Dece kažu da im se ovde škola dopada, nisu najgori, najgluplji, dobijaju i super ocene, svi se dobro osećaju. Mislim da se ta ideja da se škola dovede u ustanovu, kao i ta saradnja između obrazovnog i socijalnog sistema, stvarno pokazala kao pravo rešenje.
L. Radlovački
Dnevnik/Radivoj Hadžić