Sve veći broj pacijenata sa alergijskim reakcijama

nosa i očiju, kao i golicanje u grlu, u proleće mogu značiti prehladu, ali je u većini slučajeva to posledica upravo alergijske reakcije na neku od vrsta koje cvetaju u to doba.

U ordinacijama Doma zdravlja „Novi Sad“ znatno je povećan broj pacijenata, kako dece, tako i odraslih, s najčešćim dijagnozama alergijskih reakcija. Uglavnom se radi o polenskim kijavicama i alergijskom konjunktivitisu. Deca-astmatičari češće dobijaju napade, ali su takva stanja roditeljima prepoznatljiva jer se ponavljaju iz godine u godinu pa su upoznati sa simptomima i s načinom na koji treba da reaguju u takvim situacijama. 

Po rečima lekara, osnovni uslov za delotvornost terapije je svesti kontakt pacijenta s polenom na minimum u vreme kada koncentracija polena dostiže svoj maksimum, a to je od 10 do 16 časova. U tom periodu pacijenti ne bi trebalo da izlaze iz kuće. Takođe bi trebalo izbegavati boravak na otvorenom kada su dani topli i sunčani a vetroviti jer se polen putem vetra raznosi stotinama kilometara. Decu ne bi trebalo izvoditi u prirodu, niti bi trebalo boraviti ispod procvetalog drveća i cveća pošto se time pospešuje alergijska reakcija. Ali, s obzirom na to da je boravak u prirodi blagorodan, preporuka lekara je upotreba antihistaminika, koji će onemogućiti pojavu alergije u jakoj formi. Osim toga, trebalo bi pri ruci imati sredstva za nos i oči koja bi trebalo aplikovati lokalno da bi se smanjio prodor alergena preko sluznice nosa. Po dolasku kući, treba skinuti s deteta sve u čemu je bilo u prirodi, oprati mu kosu i okupati ga i tako skinuti polen.

Najvažnija je prevencija alergijskih stanja te se pacijentima savetuje da prate koncentracije polena u vazduhu putem interneta, a često i lekari dele kalendare polena osobama koje dođu na pregled. Iako je prevencija najvažnija, ima slučajeva kada se pacijenti kasno javljaju i dočekaju da simptomi uzmu maha i tada dolazi do gušenja i početka astmatičnih stanja. Česti razlozi kasnog javljanja lekaru su mešanje simptoma alergije sa simptomima prehlade pa lekari ukazuju na to da simptomi prehlade traju u proseku desetak dana, a ukoliko tegobe traju duže, treba postupati kao da je reč o alergiji.

I. Mikloši

Krpelji još miruju

U proleće se javljaju i problemi s opštepoznatim parazitima – krpeljima, koji su prenosioci zaraznih bolesti, a napadaju kako ljude, tako i životinje. Njihova staništa su šume, visoka trava i predeli prekriveni žbunastom vegetacijom. S obzirom na to da su najzastupljeniji posle kiše, za sada u ambulantama nije bilo prijavljenih slučajeva. Preporuka lekara je da roditelji deci garderobom prekriju telo što je više moguće. Nakon povratka kući, preporučuje se i detaljan pregled tela i dece i odraslih da bi se sa sigurnošću isključila mogućnost prisustva krpelja.