Suzana Mladenović oduvek sanjala o vožnji autobusa

Sada u JGSP-u nešto više od tri meseca vozi autobus na gradskim linijama.

– Često sam od komšija koji su vozači tražila da sednem za volan i makar se slikam, a česte vožnje autobusom i dogodovštine na putu su moju ljubav samo povećale – rekla je Suzana Mladenović. – Roditelji tada nisu podržali moje namere, pa sam 2012. godine došla u Novi Sad da studiram, ali mi je cilj ostao isti.

Tokom studija naša sagovornica radila je poslove u trgovini, salonima nameštaja i pekarama, zarađivala za život i uspela da sakupi dovoljno novca za polaganje C, CE i D kategorija. Iz auto-škole Suzana je odmah otišla u JGSP „Novi Sad”, gde je i konkurisala za posao vozača.

– Niti su poslovi koje sam radila sedam dana u nedelji bili dovoljno plaćeni, niti sam volela trgovinu – objasnila je ona. – A nezadovoljstvo me je dodatno motivisalo da položim. Kolektiv u JGSP-u me je lepo prihvatio, kolege me savetuju, a i putnici reaguju pozitivno. Novosađani, uglavnom, ne očekuju mladu devojku za volanom autobusa, pa mi se uvek osmehnu, pohvale me. To sve veoma znači, ulepša mi dan.

Naša sagovornica planira da joj ovo bude zanimanje do penzije, i to baš u JGSP „Novi Sad”, gde je uspela da ostvari svoj san. Takođe, Suzana je odredila nov cilj – da posle toliko slabo plaćenih poslova iza sebe kupi stan. Ona ne odustaje ni od fakulteta, te uskoro planira da položi i nekoliko preostalih ispita.

– Koliko mi vožnja autobusa leži u duši, potvrdila sam i svojim reakcijama na stresne situacije ili gužve u saobraćaju, a budući da nemam prethodnog iskustva, nosim se kao pravi profesionalac – istakla je ona. – Kad dođem kući i kada mi se „slegne” radni dan, veoma sam ponosna na sebe. Sigurna sam da želim da ostanem u JGSP „Novi Sad”, ambicije i zacrtan cilj čine čuda, pa neću odustati.

D. Andulajević