Strateški pristup razvoju verskog turizma u Karlovcima

Vojvodina je, dodao je, mesto gde su najlepši manastiri, mesto s prelepim rimokatoličkim crkvama, dvema velikim sinagogama, od kojih je subotička druga po veličini u Evropi i istovremeno ogroman turistički potencijal, a novosadska poligon za izvođenje mnogobrojnih kulturnih dešavanja, i čak s nekoliko džamija.

Do sada ti potencijali nisu bili posmatrani sistematski. Naša ideja je da, zajedno s Karlovačkom bogoslovijom i svima koji budu želeli da se uključe u to, napravimo strategiju razvoja verskog turizma u Vojvodini i onda kroz akcione planove idemo korak po korak ka tome da to bude jedan opšteprihvaćen vid turizma i deo ukupne turističke ponude Vojvodine, poručio je.

Ivanišević je naglasio da Vojvodina mora da ponudi mnogo da bi turisti mogli da pronađu u tom mnoštvu sebe, odnosno ono što im je interesantno, i dodao da je činjenica da su mnogi u vreme pandemije koronavirusa otkrili Srbiju i Vojvodinu, i zapitao se da li je moralo to da nam se desi da bismo upoznali zemlju u kojoj smo se rodili i iz koje potičemo.

Zato hoćemo strateški da pristupimo turizmu da Vojvodina i Karlovci ne budu mesto gde se provodi jedna dan nego gde se provodi ceo godišnji odmor i da turisti iz Srbije ne troše novac u inostranstvu nego da ga, zajedno s velikim brojem stranih posetilaca koji će sigurno doći kada vrlo sistematično obradimo tu temu, troše u Srbiji, napomenuo je Ivanišević.

Kako je dodao, Karlovci su jedno od mesta na koja svi treba da dođu. To su mesta gde se hoda po istoriji i gde se doživljava istorija, i mislim da je važno pre svega da se tradicija svih veroispovesti sačuva. Kao što kaže pesma „bez njih će nas vetrovi oduvati”, tradicija je nešto što nas veže za tlo odakle smo došli i gde jesmo, kazao je.

Rektor Bogoslovije „Sveti Arsenije” protojerej Jovan Milanović je istakao da Sremski Karlovci imaju sve preduslove za razvoj verskog turizma, i izneo podatak prema internoj evidenciji od pre nekoliko godina, da je samo karlovačku Sabornu crkvu, jednu od najlepših u Vojvodini i na širem području, posetilo 180.000 ljudi. Uz taj hram, naveo je i druge objekte kao što su Patrijaršijski dvor s muzejskom riznicom SPC, Donja crkva, Gornja crkva s gorbnicama patrijaraha koji su podigli Karlovce – Georgija Brankovića i Lukijana Bogdanovića, nezaobilazna Kapela mira, manastiri Krušedol i Velika Remeta na desetak minuta vožnje od Karlovaca, kao ogromne potencijale verskog turizma.

Moja namera nije da od Bogoslovije napravim turistički proizvod, rekao je rektor Jovan Milanović govoreći o projektu spomen-sobe, koji je lane naišao na odobravanje resornog pokrajinskog sekretarijata.

Po njegovim rečima, obrazovanje jeste i ostaće njena osnovna funkcija, ali pored redovnih aktivnosti, moći će i to da pruži. Zahvaljujući pokretanju takve inicijative, mi dobijamo mogućnost da se posvetimo restauraciji raritetnih knjiga, ikona, crkvenih i bogoslužbenih predmeta, udžbenika, priručnika i pomagala. Soba bi trebalo da se sastoji iz dva dela. Prvi bi imao izložbenu funkciju i u njemu bi bili prikazani različiti eksponati i predstavljeni najvažniji predmeti, poput pčelarstva, a u drugoj prostoriji će biti rekonstruisana učionica iz ranijih vremena s autentičnim  skamijama, kazao je Milanović.

Karlovci bi u tom smislu mogli biti centar verskog turizma, rekao je rektor Bogoslovije 

Po njegovim rečima, to je potencijal od kojeg svi mogu imati koristi.

Milanović je, upoznavši Ivaniševića i njegove saradnike s bogatom prošlošću škole, njenom nekadašnjom i sadašnjom misijom, objasnio gostima detalje projekta koji predviđa da se u zgradi otvori spomen-soba po ugledu na riznice kakve postoje u svetu, a u kojoj će se prezentovati javnosti vrednosti koje ona poseduje.

Z Milosavljević