Stolar Pavel Grnja poklanja stolice svakoj bebi u Kisaču

U moru divnih i vrednih Kisačana je i simpatični i ljubazni 75-godišnji Pavel, koji od 2013. godine izrađuje male drvene stolice za svu decu koja se rode u Kisaču. On porodicama savetuje da ne treba da ostanu na jednom detetu. Svima koji da poslušaju, na posebnom biciklu stiže Pavel, a u korpi poklon za drugo dete – stolica u obliku crvenog srca.

– Neka se samo rađa, ja ću nekako stići, dok je zdravlja, nema brige – kazao je sa smeškom Grnja. – Ja to radim iz ljubavi! Kada odnesem stolice, deca to još ne znaju jer imaju samo mesec ili dva, ali roditelji znaju, i oni to cene. Kad odem na utakmicu, žene me stalno zovu da vidim decu pa tako celu utakmicu provedem gledajući decu.

Pavel Grnja je stolar ceo život, a na to ga je podstakla familija, koja je, kako kaže, bila stolarska te je i on taj zanat veoma lako zavoleo.

– Ujak mi je stanovao tu, a ja iza bašte, pa sam uvek dolazio kod njega jer je imao malu radionicu gde smo uvek nešto zajedno radili – objasnio je naš sagovornik. – Počeo sam da učim 1961. godine tu, u „Javoru”, i odatle sam otišao i u penziju. Pre stolica sam svašta pravio: prozore, vrata, stolove, a sada uglavnom samo popravljam ako nekome nešto treba i izrađujem stolice.

Male stolice za decu Pavel pravi od otpada ili paleta. On je naveo da mu ponestaje materijala te da će tražiti od Grada da mu daju, a ako to nije moguće, onda će, kako kaže, smisliti nešto drugo jer za decu stolica mora biti. Pavelovi slatki drveni pokloni našli su se i u Slovačkoj, a rođenje malog Martina bilo je glavni razlog za izradu prve stoličice.

– Mom rođaku se rodio unuk i kažem ženi: „Ja ću našem Martinu da napravim stolicu koju još niko nema”. Napravio sam je i odneo, a oni su se oduševili te sam došao kući i rekao ženi: „Od danas svoj deci koja se rode u Kisaču pravim stolice poput te” – ispričao je Pavel.

On svaki dan provodi radeći nešto u radionici, osim nedeljom, kada nosi deci stolice. O novorođenčadi se uvek nekako sazna, a donedavno je imao i jednog pekara koji mu je uvek na ulici dovikivao ko treba da se porodi ili ko se već porodio. Pavel Grnja uglavnom sve radi sam, osim farbanja, u čemu mu pomaže supruga Zuzana, s kojom je u braku 51 godinu. Nakon što je naglasio provedene godine u braku, na pitanje šta je potrebno za uspešan brak, Pavel se slatko nasmejao.

– Treba jedno drugom uvek popuštati – otkrio je Pavel. – Mnogo se kod nas rastaju. Ako su oboje tvrdoglavni – onda ne valja. U braku mora biti jedan pametan i jedan glup, a taj glup sam ja. Popuštam uvek. (smeh)

Vickasti Pavel nam se pohvalio da ga zdravlje služi te da lekove ne pije, ali da rakiju i beli luk konzumira u granicama, jer je to, kako kaže, pravi antibiotik. Osim toga, ne voli da lenčari.

– Ja ujutru ustanem čim se probudim, odmah, nema lenčarenja, ne mogu ja to – kazao je Pavel Grnja. – Onda ostavim babu da spava, a ja lepo odem u radionicu i uvek imam nešto ručno da radim da ne bih mašinom žvrljao. Onda baba ustane i skuva kafu pa je popijemo zajedno i onda svako ide svojim poslom. Ona održava cveće i baštu, što se i vidi, a ja joj samo pripremim vodu za zalivanje. Međusobno se pomažemo, a poklanjanje stolica mi pričinjava veliku sreću.

K. Ivković Ivandekić

Foto: F. Bakić

Projekat „Prigradska naselja – od osnivanja do budućnosti” sufinansirao je Grad Novi Sad, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac