Stena podiže adrenalin

svoje „alpinističke“ sposobnosti na steni visokoj gotovo 12 metara. Ipak, kako smo saznali, članovi tog kluba ne bave se alpinizmom već isključivo sportskim penjanjem. Ovde sugrađani mogu da isprobaju staze različite težine, koje su označene hvatištima drugačijih oblika u raznovrsnim bojama radi lakšeg spoznavanja prilikom penjanja.

Od razmaka između dva hvata, njihovih oblika i rasporeda zavisi i težina same staze, a, kako nam je objasnio trener i član kluba Nenad Matić, ako su one poslagane na bližem rastojanju onda je staza određena kao lagana, a može biti i srednje lagana, srednje teška ili veoma teška.

– Za nekoga ko se uopšte ne bavi sportom veoma je teško da savlada stenu, a za nekog ko se rekreativno bavi nekim sportom nije toliko, ali, generalno, penjanje može da vam bude lagano, a može da bude i toliko teško da ne možete da se popnete do vrha stene – počinje priču Matić, napominjući da se treninzi za takmičare i ozbiljnije rekreativce formiraju spram toga šta čovek želi. – Ja svakome posavetujem da proba da se popne, a ako mu se penjanje dopadne, onda granice više ne postoje.

Dok privezuje za užad članove koji su došli da treniraju, pojašnjava nam da taj sport može biti opasan jedino ukoliko se ne pridržavate njegovih pravila.

– Moraju se najpre znati osnove korišćenja opreme za osiguravanje, sprave za osiguravanje užeta i vezivanje čvorova, vezivanje pojaseva, načini osiguravanja, kopčanja i penjanja – ističe trener kluba „Adrenalin”, dodajući da je i oprema u kojoj se trenira važna. – Postoji posebna obuća za penjanje, u kojoj je mnogo lakše penjati se jer se ne savija, ne krivi i namenski je pravljena za to, ali savetujemo svima da dođu u opremi koja njima odgovara za trening.

Da penjanje opravdava avanturistički naziv kluba uverava nas Goran Šašić, koji u „Adrenalin” već godinu dana dolazi rekreativno, nekoliko puta u toku nedelje, jer ga, kako kaže, taj sport smiruje.

– U početku sam imao strah od visine, mada to i dalje poprilično zna da doprinese osećaju, kasnije sam se oslobodio i evo, sada sam redovan ovde, ali i dalje osećam adrenalin, posebno kad „padnem“ sa stene i ostanem da visim na užetu jer nisam sto posto siguran – zaključuje Šašić, uz reči da se sav napor zaboravi kada se stigne do vrha stene.

S njim se slaže i Bojan Mikšin, koji nam je rekao da u klubu trenira četiri do pet puta nedeljno, a da se penjanjem bavi već četiri godine.

– Glavna motivacija mi je što ovde imam nešto što ne mogu da savladam i problem koji ne mogu da rešim, pa treniram, pokušavam i radim sve da savladam taj deo, a naravno, uvek me čeka nešto novo i teže – objašnjava Mikšin, dodajući da sport jeste naporan, ali i dosta izazovan jer se aktiviraju svi mišići.

Starosna granica za bavljenje tim sportom ne postoji, već to zavisi isključivo od volje učesnika, a kako smo saznali, najmlađa članica kluba je četvorogodišnja Ana, a najstariji ima oko 50 godina.

– U savezu smo imali i čoveka iz Vrnjačke Banje od 82 godine, a bio je redovan takmičar, i to ekstremno vitalan – navodi Matić.

Klub osim penjanja organizuje i planinarsku sekciju, koja postoji od 1998. godine, zahvaljujući kojoj Novosađani mogu da učestvuju u različitim turama šetnji. Takođe, članovi Penjačkog kluba „Adrenalin“ često organizuju druženja i zabave, a kako kažu, najinteresantnije bude razmena iskustava s takmičarima iz drugih gradova ili inostranstva.

Tekst i foto: V. Bijelić

Jednak broj žena i muškaraca

Da u Penjačkom klubu „Adrenalin” ima jednak broj žena i muškaraca priča nam Maja Milićević, koja kaže da dolazi zbog društva i vremena koje s njima tu kvalitetno provede.

– Uzbudljivo je kada pokušavaš da se popneš, a adrenalin te udari pa ženama, kao ni muškarcima, nije toliko naporno koliko deluje posmatračima, mada to sve zavisi od težine staze i moram priznati da mi brzo prođe vreme – kaže Maja.