Sremski Karlovci: Četiri izbegličke porodice dobile krov nad glavom
NOVI SAD: Tokom prošle godine 20 izbegličkih i tri porodice raseljenih sa Kosova i Metohije u Sremskim Karlovcima dobilo je građevinski materijal za poboljšanje uslova stanovanja od Komesarijata za izbeglice i migracije i karlovačke opštine, čime je nastavljena dugogodišnja praksa stambenog zbrinjavanja ove populacije na taj način.
Po rečima rukovodioca opštinskog Odeljenja za društvene delatnosti Nade Ostojić Agbabe, lokalna samouprava u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije već više od 20 godina sprovodi projekte za zbrinjavanje izbeglih i interno raseljenih, a lane je za to utrošeno nešto više od 9,5 miliona dinara.
– Nastojali smo da novac koji smo na naš zahtev lane dobili za kupovinu paketa građevinskog metrijala za izbeglice i raseljene koji su iskazali potrebu za tim, od Komesarijata i dodali sumu iz našeg buyeta kao i uvek za to, u toku godine i utrošimo, iako smo imali velike probleme zbog skoka cena materijala – objašnjava Nada Ostojić Agbaba. – Zbog znatnog poskupljenja građevinskog materijala od trenutka kada smo dobili novac do završetka procedure, morali smo u dva - tri navrata da obnavljamo javne nabavke, ali upornošću i zalaganjem komisije i saradnika u Odeljenju, uspeli smo u decembru ipak sve da završimo i građevinski meterijal je isporučen. Dobilo ga je 20 izbegličkih porodica i tri interno raseljene. Iznosi su bili različititi, kao i vrsta građevinskog materijala. Nekima je on bio potreban da završe stambeni objekat, a nekima za adaptaciju. Dobar potez smo napravili kada je reč o nabavci stolarije. Tražili smo od dobavljača da ponude cene i robu sa ugradnjom i s tom praksom ćemo nastaviti i ubuduće.
Osim stambenog zbrinjavanja na taj način, do krova nad glavom u 2021. godini u Sremskim Karlovcima došle su još četiri izbegličke porodice u okviru Regionalnog stambenog programa. Od novca koji se iz tog fonda izdvaja za stambeno zbrinjavanje kupljene su dve seoske kuće i dva stana.
– Dobili smo po 9.500 evra za dve seoske kuće i one su kupljene u Prnjavoru i Krušedolu. Izabrani korisnici će dobiti i građevinski materijal za adaptaciju u vrednosti od 1.500 evra. Taj ugovor ćemo morati da ankesiramo jer iz istog razloga, a to je poskupljenje građevinskog materijala, javna nabavka će morati da se ponovi – kaže naša sagovornica.
Ekonomsko osnaživanje
Nada Ostojić Agababa kaže da se često onima koji su dobili građevinski materijal ili seosku kuću, pomaže i tako što im se nabavi oprema, mašine ili alat ukoliko se bave zanatstvom ili kakvom privrednom delatnošću. Reč je o takozvanom ekonomskom osnaživanju, za koje je do sada Komesarijat za izbeglice i migracije izdvajao do 200.000 dinara.
Prošle godine, kao i prethodnih, opština je izbeglicama dodelila i novac od Komesarijata za nabavku ogreva, kao i 25 prehrambenih paketa. Pravo na taj vid pomoći imaju samo oni sa aktivnim izbegličkim statusom, dok oni koji su dobili državljanstvo na to ne mogu da računaju. Njima su, ukoliko imaju takve potrebe, otvorena vrata Crvenog krsta, Centra za socijalni rad i drugih ustanova.
Ona navodi da su izbeglice koje su konkurisale za novizgrađene stanove u Čeratskoj ulici u sklopu Regionalnog stambenog programa, i ostale „ispod crte“, imale pravo da se prijave na drugi konkurs, kojim se predviđa kupovina stanova određene kvadrature za njih iz istog fonda. Na taj način stambeno su prošle godine zbrinute još dve porodice. Jedan stan je kupljen u Petrovaradinu, a drugi u Karlovcima, jer je propozicijama predviđena mogućnost kupovine i u okolnim opštinama. Korisnici su potpisali ugovore, a pare uplaćene prodavcima nekretnina. Opština tu nije imala direktan uticaj, sve je radila zajednička komisija OEBS-a, UNHCR-a, Komesarijata za izbeglice i Jedinice za upravljanje u javnom sektoru (JUP). Postoje još tri porodice iz te grupe, kojima se tako može rešiti stambeno pitanje, kaže ona, dok su se ostale na neki drugi način zbrinule. Neki su u međuvremenu kupili stan, drugi su se iselili iz Karlovaca, a ima i onih koji su nažalost preminuli. – Smatram da ove brojke dovoljno govore o uspešnosti zbrinjavanja izbeglica koje sprovodimo na teritoriji opštine – napominje Nada Ostojić Agbaba. – Mislim da smo u samom vrhu lestvice, ako ne u Srbiji, onda u Vojvodini po tome. Ima još potrebe u Karlovcima za tim. Treća generacija izbeglica nam se sada javlja. Pojavljuju se mladi bračni parovi i porodice koje nikad nisu konkurisale, jer do njih informacija o tome nikad nije ni došla. Nažalost, to su porodice iz rubnih delova Karlovaca, kao što su Banstol, Lipovac, Karaš, Matej... Oni su se počeli javljati kada su informacije o tome videli u medijima ili kod komšija veliku količinu građevinskog materijala.
Naša sagovornica naglašava da se stalno anketiraju izbeglice, evidentiraju njihove potrebe, i o tome redovno obaveštava Komesarijat.
Z. Milosavljević
