Sred Begeča – farma rasnih šetlandskih ponija

– Odrastao sam i živim u Begeču, a u našoj kući uvek su se gajili konji – rekao je Laćarac. – Došla su neka nova vremena, konje su zamenili traktori i kada je poslednji izašao iz naše kuće, osetio sam duboku prazninu. Za te životinje sam posebno vezan, a nije bilo smisla, niti preke potrebe, da držim prave konje i kada mi se rodio prvi unuk, to je bio povod da kupim prvi par ponija u Holandiji. Tako smo započeli naše putovanje s matičnim stadom od 16 kobila i tri pastuva, a ljubav je osećaj koji nas vodi i dan-danas.

Kako je dodao, prvi par je kupio pre 14 godina, a u jednom trenutku u dvorištu je bilo 30 kobila. Sada je taj broj ipak malo smanjen.

– Želeli smo da imamo sve linije po evropskim standardima i po veličini – mini, mali, srednji i veliki – ali i po boji, te imamo zastupljene sve boje – kazao je Laćarac. – Pogodni su za prezanje u jednopreg, u čeze, karuce, fijaker, kao i za jahanje, i mislim da, po svim standardima, zadovoljavamo potrebe prave male farme poni-konja.

Po njegovim rečima, u početku nije bilo baš lako snaći se u načinu njihovog uzgoja jer su malo drugačiji od velikih konja koje smo navikli i danas da vidimo na ulici. Kako i sam priznaje, nije imao znanje potrebno za to, zato se maksimalno posvetio učenju i angažovanju na tom polju. Dosta literature je pročitao, a išao je u Holandiju i dalje po Evropi da bi skupio što više informacija za pravilan uzgoj.

– Prvo je trebalo doći do pravog načina rasploda, što nije jednostavno, zatim i do pravilnog režima ishrane, i vremenom smo se uhodali i došli do odgovora na pitanje kako ih je najbolje negovati i podizati – rekao je Laćarac. – Način ishrane je veoma važan da ne bi dobili kolike jer su posledice uglavnom fatalne. Takođe im redovno treba rezati kopita, što radim sam, naučio sam. Treba ih znati timariti da bi zadržali lepu boju i dlaku, da ne budu ružni i čupavi, zatim znati tačno kada, kako, kroz koliko sati puštati pastuva na kobile, odnosno kada je kobila u estrusu, kada je ovulacija, kad će dobiti ždrebe. Sve beležim, vodim čitav dnevnik o svemu tome.

Kako nam je otkrio Stevan, to su dugovečne životinje, koje žive i do 40 godina, dok su kobile za rasplod sposobne do 30 godina, a prvi put se raspašu od tri. Poniji traže prostranstvo, nehumano ih je držati vezane, te gotovo preko cele godine slobodno trče na prostoru od jednog i po jutra. Napolju su od Đurđevdana do Aranđelovdana, a kada počnu ledene kiše, ždrebnim kobilima ona ne prija, te se onda zatvaraju. Zimi su takođe pušteni jer vole sneg i prija im.

– Imamo boksove u koje se zatvore i oni se razlikuju – rekao je Laćarac. – Tako imamo simplekse za jedno grlo i duplekse, koji se upotrebljavaju kada se kobila ždrebi, a to je u proleće i leto. Inače su poniji otporne životinje, ne vakcinišu se, nema nikakve preventive i zaštite, sem one od parazita, koja se radi jednom godišnje. Njihov najveći protivnik je čovek, ako im da hranu koja nije dobra.

Kako je opisao naš sagovornik, njihova narav je različita, kao i kod ljudi, i treba ih znati prezati, prići i uzjahati i ne vole kada se neko grubo ophodi prema njima, a ako im se pruži posebna pažnja, dvostruko uzvraćaju.

– Imamo veoma mnogo poziva od raznih škola da dođu u posetu, ali mi ne radimo te stvari – rekao je Laćarac. – Puno mi je srce kada mogu da pomognem, pa smo tako imali organizovane dolaske roditelja s bolesnom decom, čak s juga Srbije, u nadi da će im to pomoći i deca su provodila neko vreme kod nas.

On je dodao da je jednom detetu poklonio ždrebe. Što se tiče ostalih, uglavnom u posetu dolaze deca iz begečkog vrtića, a najviše porodica i unuci, sa svojim prijateljima.

Po rečima Stevana Laćarca, uglavnom se proda ždrebe, a ponekad i odraslo grlo, kada postoje tri ili četiri ista ponija.

- Finansijski nije isplativo i samo ljubav i velika pažnja mogu održati farmu ovakvom kakva jeste – kazao je Laćarac. – Ljudi nas nalaze putem našeg sajta ponifarma.com, a nekada putem oglasa. Interesovanja ima, ali je danas sve teže. Kupovna moć je opala, ali uspem tu i tamo da prodam pokoje ždrebe.

I. Mikloši

Projekat “Prigradska naselja Novog Sada” je sufinansiran od strane Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.