Sprema se monografija povodom pola veka Novog naselja

Svojevrsni jubilej postao je još jedna inspiracija Udruženju građana „Novo kulturno naselje“, koje poziva sve koji tu žive ili kojima je taj kraj na bilo koji način ostavio značajan pečat i trag u životu, da u pisanoj reči izraze svoja sećanja i emocije, uz fotografije, jer sve će biti deo buduće monografije „Pola veka Novog naselja“.

„Pola veka nije malo, zato smo svi tu da napravimo najbolji dokument, uybenik, publikaciju i spomenar na svetu, o najlepšem delu svih gradova svih svetova“ – više je nego jasan poziv na „Fejsbuk“ stranici „Novo kulturno naselje“. Svi imaju mogućnost da, putem linka bit.ly/PolaVekanN, odgovore na pitanje i pri tome ne budu škrti na rečima, te i na taj način postanu, kako je naglašeno, deo „Prve polovine veka novog Naselja“, uz napomenu da „u naslovu nije slučajno stavljeno malo „n” u reči „novo“ kao ni veliko „N” u reči naselje“.

– Ideja za monografiju potekla je od samog dela grada koji svi toliko volimo, našeg rada u njemu i za njega – ističe književnik i jedan od članova „Novog kulturnog naselja“ Siniša Tucić. – Do danas smo organizovali niz manifestacija, brojne edukativne programe, humanitarne akcije, akcije čišćenja i ulepšavanja... Nakon mnogo zajedničkog rada svih generacija, zaključili smo da svi imamo različite uspomene, sećanja, da nas veže zajednička ljubav prema Novom naselju, kao i želja da Novo naselje dobije kulturni centar. Prvi korak u tom pravcu bila je publikacija „Na putu do kulturnog centra“ pre dve godine. Nakon toga, zaključili smo da je potrebno nastaviti u istom smeru i uraditi sveobuhvatnu monografiju Novog naselja jer naš deo Novog Sada i njegova istorija zaista zaslužuju jedan takav dokument.

Monografija „Prva polovina veka Novog naselja“ biće sastavljena iz dva dela. U prvom delu biće objavljeni stručni tekstovi o istorijatu Novog naselja, arhtekturi, hortikulturi, sociološke analize i eseji. Drugi deo monografije činiće takozvana lična sećanja, kako onih koji žive ili su deo svog života proveli na Novom naselju, tako i svih koji imaju da kažu nešto o tom kraju.

– Mnogo je neispričanih urbanih legendi vezanih za ovaj deo grada, koji ima svoj specifičan način života, načine komunikacije među komšijama, druženja, mesta na kojima su se okupljala deca, družila omladina, mladi i stari, provedeći svoje slobodno vreme – potvrđuje Tucić. – Svako ko je bar deo života proveo na Novom naselju, seća se dvorišta u blokovima zgrada u kojima nema saobraćaja, atomskih skloništa, dvorišta obdaništa, Pravca, Šonsija, Jamajke, Šarengrada, klupica... Jedan deo monografije sadržaće potpisane tekstove autora koji će pisati o navedenim temama. Još nismo došli do konačne forme dela posvećenog urbanoj mitologiji, ali sigurno ćemo kroz lična sećanja na najbolji mogući način predstaviti Novo naselje.

Zbog činjenice da su se na tom prostoru različite generacije brzo složile i, uz pomoć Udruženja „Novo kulturno naselje“, učinile veliki broj pozitivnih stvari, a sada su na putu nastanka dela koje će biti riznica života stanovnika Novog naselja kroz decenije, stiče se utisak da je vreme stalo. Ipak...

Svoj doprinos nastanku monografije može pružiti svako putem „Fejsbuka“ ili „Instagram“ profila „Novo kulturno naselje“, kao i imejl-adrese [email protected].

- Jedva čekamo vaše poruke i uspomene – poručuje Siniša Tucić. – Vest o nastanku monografije „Pola veka Novog naselja“ naišla je na pozitivane reakcije. Ljudi su ponudili svoje fotografije, podelili svoje priče o Naselju i posebno ohrabruje činjenica da su zainteresovani pripadnici mlađih generacija. Takođe, uspostavili smo kontakte s poznatim Novosađanima, koji svojim pričama vezanim za Novo naselje žele da doprinesu zajedničkoj knjizi.

– Tokom pola veka svedoci smo velikih tehnoloških promena na planetarnom nivou – kaže Tucić. – Nekada smo imali dva programa televizije, koje smo gledali preko crno-belih televizora, pa je događaj bio kada porodica kupi televizor u boji, a danas nove generacije tipkaju po telefonima i faktički žive na internetu. U skladu s tim, deca se danas drugačije igraju. Generacija kojoj gotovo svi članovi našeg udruženja pripadaju i koja je odrastala na Novom naselju, visila je u dvorištu obdaništa, dvorištima iza zgrade, na Pravcu i vojnom poligonu. Stariji su okopavali bašte na kraju Novog naselja i prema Veterniku. Danas su mesta za igranje drugačija. Ima znatno više ljuljaški i klackalica, sportskih terena i nema mnogo igranja u dvorištima iza zgrade. Na prostoru nekašnjih bašti izgrađene su zgrade i poslovni objekti, a nekadašnji Pravac, na kojem smo igrali fudbal i yogirali, danas je prometna saobraćajnica – Bulevar vojvode Stepe. Ipak, Novo naselje je i dalje saobraćajno možda najbezbedniji deo Novog Sada jer je pametno arhitektonski osmišljeno.

Međutim, vreme se u određenim vrednostima ovde nikad nije promenilo.

– Na Novom naselju se još uvek jedni drugima javljamo, prisnost među komšijama je sačuvana, niko nikome ne smeta i jedni druge ne gušimo. Svako ima prostor za sopstvenu slobodu i individualnost. Novo naselje zauvek ostaje u srcu i zbog uspomena koje žive večno, a koje ćemo obuhvatiti baš u ovoj monografiji – zaključuje Siniša Tucić.

B. Pavković