Sport uprkos svemu – Marko Bosak pobeđuje dijabetes
Ma koliko u savremenom svetu veliki broj informacija bio dostupan, a lek za neke bolesti pronađen, nikad nećemo biti ravnodušni na pomen nečega kao što je dijabetes.
Nažalost, mnogo čemu ne posvetimo vreme, ni pažnju, dok se nekome blizu nas ili nama nešto ne dogodi. Ipak, da nije uvek sve crno i da nade ima, dokaz je i devetnaestogodišnji Marko Bosak iz Kaća, mladi sportista, koji je imao nepunih 15 godina kada mu je ustanovljen dijabetes tip 1.
- Ne znam zašto, ali trebalo bi da je najveći problem kako to reći prijateljima ili kad upoznajete nekog novog – navodi Marko. - Uglavnom, ljudi nisu dovoljno upućeni u tu temu, misle da je dijabetes prenosiva bolest, sklanjaju decu od tebe... Ja nikad nisam imao problem da pričam o tome. Kad sam saznao da imam dijabetes, vratio sam se u školu i obavestio drugove i profesore. Svi su to dobro prihvatili i pokazali razumevanje, objasnili su mi da nije strašno i gde god sam se našao, nije bilo diskriminacije.
Dijabetes je ustanovljen iznenada i iz nepoznatih razloga.
- Boleo me je stomak, otišao sam u bolnicu i tamo proveo tri dana – seća se Marko Bosak. – Pustili su me kući, a nisu mi uradili krvnu sliku, sećam se da sam narednog jutra ustao malaksao, jedva sam hodao. Baba je imala aparat za merenje šećera u krvi, pa je predložila da izmerim šećer i bio je oko 24, a granica normale je 7,8, mada podložna je i promenama. Tata me je nosio do bolnice.
Marko Bosak bavi se sportom gotovo ceo život. Dugo je trenirao plivanje, a pošto u Kaću, kako kaže, svi treniraju rukomet, ni on nije bio izuzetak. Pored toga, bavio se fudbalom, košarkom, džudoom i brazilskom džijudžicom, koja mu je i sad omiljeni sport. Gotovo svaki od tih sportova doneo mu je medalju. Kad je dobio dijabetes, počeo je da trenira atletiku.
- U to vreme trenirao sam brazilsku džijudžicu, a mesec dana nakon što sam saznao da imam dijabetes održavalo se školsko takmičenje u atletici – navodi Marko. – U tome sam učestvovao svake godine, još od osnovne škole, bio sam dobar u skoku uvis. Te godine stigao sam do Državnog prvenstva, što je za mene bilo neočekivano, bio sam izuzetno zadovoljan sobom i do kraja se ispostavilo da sam bio prvi u državi. To mi je zvučalo nerealno, ali tada sam počeo da se bavim atletikom. Nisam mogao u isto vreme da posvetim pažnju džijudžici, školi i atletici, samo je to bio razlog što sam se džijudžice odrekao, inače dijabetes mi nije stvarao nikakve tegobe. Naprotiv, dobro je trenirati i lakše je tada kontrolisati šećer.
Marko je očekivao da će dijabetes značajno izmeniti njegov život, ali nije. Počeo je zdravije da se hrani, u atletici je sa Državnog prvenstva doneo veliki broj medalja. Dvaput je osvajao zlato, više puta srebro i dva puta bronzu. O dijabetesu nije mnogo govorio sa drugima čija je sudbina slična ili ista, ali na lečenju je upoznao devojku koja takođe ima dijabetes i danas su najbolji prijatelji.
- Sve je u redu ukoliko kontrolišete šećer, u protivnom dolazi do različitih oboljenja. Osobama s dijabetesom poručio bih da ne brinu, on zaista nije opasan ako ste disciplinovani, a svima kažem - živite svaki dan kao da vam je poslednji – poručuje Marko Bosak.
B. Pavković
