Služba za zdravstvenu zaštitu žena ima 17 ginekologa: Trudnice prioritet i tokom pandemije

Po rečima načelnice Službe zdravstvene zaštite žena dr Ljiljane Stanišić, to nije dovoljan broj, ali je u planu da Dom zdravlja do kraja godine primi još nekoliko kolega, naročito što su još dva ginekologa najavila odlazak.

– Bez obzira na nedostatak, uspevamo u roku od meseca, koliko nam Zakon nalaže, da primimo pacijente, a hitna stanja primamo odmah, ukoliko se žena žali na jake bolove ili ima krvarenje – priča dr Stanišić. – Tokom vanrednog stanja smo imali smanjen obim posla u domenu preventivnih i skrining-programa jer se vodilo računa o tome da dolaze samo one žene koje ili imaju tegobe, neodložne su za pregled, ili trudnice, koje smo sve vreme redovno kontrolisali po kontrolnom kalendaru za trudnice.

Kako kaže, trudnicama i porodiljama vreme pregleda nisu skraćivali, posao se obavljao najredovnije. Nakon obustave vanrednog stanja vratili su i preventivne preglede.

– Istakla bih da smo tokom vanrednog stanja dosta komunicirali s pacijentkinjama telefonom, produžavali smo te­rapiju za onkološke  pacijente – rekla je načelnica. – Morali smo da ispoštujemo sve protivepidemijske mere, te smo imali izolaciju, u hodniku je moglo da bude pet žena da se ne bi stvarala gužva, a pratnja je čekala ispred ambulante. Imali smo takođe i kovid.ambulantu za trudnice u objektu „Jovan Jovanović Zmaj”, osim ostalih ambulanti koje su zapravo bile respiratorni centri.

Po rečima naše sagovornice, rad s trudnicama je jedan od prioriteta i potrebnih delatnosti u toku svakodnevnog rada Službe zdravstvene zaštite žena. Postoji kalendar dobre kliničke prakse, gde se tačno zna u kojim nedeljama se kontroliše trudnoća, kako ginekološki, tako i ultrazvučno i laboratorisjki.

– Ukoliko se radi o trudnoćama s visokim rizikom iz bilo kojeg razloga, takve kontrole i preglede ponavljamo onoliko puta koliko je to potrebno u svakom pojedinačnom slučaju – objašnjava dr Stanišić.

– Imamo odličnu saradnju s Betanijom, odnosno ambulantama za prenatalni skrining u prvom trimestru trudnoće, tačnije, prvi ekspertni ultrazvuk s biohemijskim skriningom, koji nam je veoma značajan. On se radi svugde u svetu, preko nekih dopunskih dijagnostičkih metoda. Takođe, ukoliko smatramo da treba da se uradi amniocenteza, šaljemo trudnice na Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine. Ginekologija i akušerstvo je veoma multidisciplinarna grana, sarađujemo sa svim onim specijalnostima i supspecijalnostima koje su nam podrška u tome da se trudnoća izgura do kraja kako treba. Sarađujemo i s Institutom za kardiovaskularne bolesti, s Klinikom za endokrinologiju i dijabetes, onkolozima, Kliničkim centarom Vojvodine, s našim internistima u Domu zdravlja „Novi Sad”...

Po rečima načelnice, dijagnostike dojke se takođe rade putem ultrazvuka dojke i mamografije.

Ultrazvuk može da se radi neograničen broj puta, kad god zatreba i ne postoji starosna granica, stoga ga može zakazati izabrani lekar opšte prakse, ginekolog ili pedijatar, jer se čak i deci može uraditi UZ grudi.

– Zakazivanje podrazumeva obavezan pregled, koji će indikovati ultrazvučni pregled, u slučajevima ako za to postoje faktori rizika, kao što je kod mladih devojaka koje uzimaju kontraceptivne tablete ili su u riziku zbog porodične anamneze – objašnjava doktorka. – Tada zaista treba uraditi UZ dojki jednom godišnje, ili ukoliko se napipa neka oteklina, čvorić ili bilo šta drugo. Mamografija se pak ne može raditi bilo kada. Ona se svrstava u deo nacionalnog skrininga za karcinom dojke. Sve žene starije od 50 godina do 69, pozivaju se dva puta godišnje i zakazuju se putem Kol-centra da dođu i obave mamografski pregled, i to se odnosi na žene koje nemaju nikakve tegobe. Ukoliko imaju neke probleme ili se pojavi bilo kakva patologija, imaju neke faktore rizika, mamografiju može indikovati ginekolog ili lekar opšte prakse i ranije, odnosno već posle 40.

I. Bakmaz