Složena procedura proredila građevinske dozvole

Od usvajanja Odluke o utvrđivanju granica zaštićene okoline i mera zaštite prostorno-kulturno-istorijske celine „Gradsko jezgro Sremskih Karlovaca”, nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja, u Narodnoj skupštini Srbije proteklo je tri godine, a u opštinskom Odeljenju za prostorno planiranje, urbanizam i građevinarstvo kažu da ne mogu da se pohvale brojem izdatih građevinskih dozvola. Po rečima rukovodioca tog odeljenja Nebojše Mrkića, situacija je ista i kada je reč o ozakonjenju i kada se radi o predmetima u redovnom postupku. 

„Po toj odluci Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj nadležan je za izdavanje građevnskih dozvola na području koje je njome obuhvaćeno, dok smo mi u ovom odeljenju zaduženi za pomoćne objekte“, kaže Nebojša Mrkić.“ Tom odlukom veliko područje Karlovaca je definisano kao zaštićena celina i zaštićena okolina i zbog takve podele nadležnosti dolazi se u besmislene situacije da za neke pomoćne objekte, koji ni po čemu ne bi trebalo da budu zaštićeni, nismo nadležni mi već Pokrajinski sekretarijat. To ima za posledicu da ljudi koji krpe kraj s krajem i nalaze se u toj zoni, daju tri do četri puta veći iznos za pribavljanje projektno-tehničke dokumentacije i čekaju bar četiri puta duže nego što bi kod nas, da bi dobili dozvolu da grade. Posledica svega toga je nastavak bespravne gradnje. Ljudi jednostavno nemaju para, a imaju potrebu da grade.“

Na takav razvoj situacije ukazivali su stručnjaci još pre devet godina, kada je predog odluke bio na javnom uvidu. Stav stručne javnosti bio je da tako koncipirana odluka predstavlja optrećenje i poteškoću građanima.  

„Mislim da obuhvat te odluke može ostati takav, ali uz drugačiji režim“, kaže Mrkić.“Slažem se s tim da u centru ne može ni kapija bez dozvole da se postavi, ali nije u redu da se za kapiju u Ćušilovu pravi pitanje kakva će biti – da li od drveta ili metalna, i da o tome odlučuje Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Kada je doneta odluka o utvrđivanju prostorno-kulturno-istorijske celine, mere tehničke zaštite i saglasnosti za izgradnju objekata, s obzirom na to da su u zaštićenoj celini, izdaje Republički zavod za zaštitu

spomenika kulture umesto Pokrajinskog. Bilo šta da se gradi, mora se konsultovati Republički zavod, što usložnjava i poskupljuje ceo postupak. To nije dobro. Mnogo bolje bi bilo da je bar deo nadležnosti ostavljen Pokrajinskom zavodu, koji je ovde blizu, mobilniji, i ima već neke podloge. Stvari treba sagledati i iz tog ugla i postaviti tako da ne budu kočnica.“    

Mrkić napominje da je sasvim drugačija situacija kada je reč o građevinskim dozvolama izvan zone obuhvata odluke. Tu se postupak obavlja po drugim zakonskim okvirima i nema smetnji kakve postoje u zoni zaštite. 

„Intenzivno radimo na tome da se odluka promeni“, naglašava Mrkić. “Kod izrade izmena Zakona o planiranju i izgradnji ukazali smo na član 133, tačka 9, koji se odnosi na kulturno-istorijsku sredinu i okruženje i dali sugestije koje nisu ugrađene. Rukovodstvo opštine pokušava da, u sklopu donošenja novog zakona o Sremskim Karlovcima, utiče na to da se ta odluka izmeni. To je  šansa da se izbegne ova situacija koja ne de naruku građanima.“

Z. Milosavljević