Šargarepa – uskoro brend Begeča

U selu živi 12 umetnika, imaju i svoju grupu pod nazivom „Begečki slikari“, ali poseban sjaj daje Kulturni centar Begeč. Još jedna posebnost u kulturnoj priči je ta da je KC Begeč jedina institucija te vrste na teritoriji Novog Sada čiji osnivač nije grad, nego mesna zajednica Begeč.

"Mogu da kažem da nam je Kulturni centar bogatstvo i sve više ljudi volonterski se uključuje u njegov rad", ističe predsednik Saveta mesne zajednice Begeč Đuro Tojagić.

To je, kako kaže, multinacionalna sredina, u kojoj svi živimo kao jedan, i to je nešto čime možemo da se ponosimo. "

"Naša je ideja da na svakom planu okupljamo meštane i bitni su ljudi koji će svojim aktivnostima uspeti da prevaziđu probleme i deluju na širu okolinu", veli Tojagić.

KC Begeč ima biblioteku i folklornu sekciju, a upravo je u toku i formiranje hora. Organizuje oko 80 manifestacija sa širokim spektrom delovanja, a sve aktivnosti su besplatne. Čak dva puta Kulturni centar je s poljoprivrednicima organizovao uređenje atarskih puteva i očekuje se da će još jedan od puteva biti nasut. Prošle godine prvi put je organizovan „bEgzit“. Naziv je više nego jasna asocijacija na manifestaciju zamišljenu slično novosadskom „Egzitu“, ali u selu Begeč. Koncerti bi okupljali sve generacije i muzičke ukuse, a radi se na na tome da zaživi.

Selo Begeč uskoro će dobiti i svoj brend. Pošto je to najpoznatija sredina sa šargarepom, koja se proizvodi na način jedinstven u svetu, pa čak ima specifičan ukus i oblik, to povrće postaće ono što je kupus za Futog. A bilo gde u Srbiji da kupite šargarepu, imate 60 odsto šanse da je begečka, kažu meštani. Šargarepa je postala vodeći proizvod, a ni ostale vrste povrća, mora se priznati, ne zaostaju.

„Pošto nigde u svetu nije bilo mogućnosti da se kupi potrebna mehanizacija, poljoprivrednici Begeča pokazali su izuzetan dar za inovativnost“, kaže Tojagić.

Dodaje da su  Marko Čarnić i Janko Medveđ konstruisali su jedinstvene mašine za pranje šargarepe.

„Od Srbije, koja je bila uvoznik šargarepe, u roku od dve godine uspeli su da naprave izvoznika. Količinu koju jedna Hrvatska uspe da proizvede na godišnjem nivou, oni izvoze“, dodaje Tojagić.

Po novom urbanističkom planu, zemljište na Ledinama predviđeno je za praonicu šargarepe, pa Tojagić smatra da bi bilo dobro upravo na tom mestu otvoriti otkupni i preradni centar te izražava nadu da će to biti prepoznato i da će se poljoprivrednicima izaći u susret jer u takve kapacitete vredi ulagati.

Begeč je idealna sredina za podizanje porodice, miran je i bezbedan. Poslednjih godina manjkalo je igrališta za najmlađu decu te je u prostoru školskog dvorišta ostvareno i to. Međutim, po novom zakonu, školsko dvorište se vikendom i za vreme nastave zaključava pa je igralište izgubilo funkciju. Osim fudbalskog terena „Bačka“, sportskih igrališta za različite uzraste u Begeču nema, a i za njima postoji potreba. Polovina Ledina, po urbanističkom planu, predviđena je za sportsko igralište i parkovsku površinu. Jedna od ideja je da se igralište za najmlađe napravi u dvorištu Kulturnog centra.

Od sportskih aktivnosti tu je Fudbalski klub „Bačka“, a treniraju se i odbojka, košarka, rukomet i karate. Uveliko je aktuelan i projekat Grada Novog Sada „Besplatan sport za sve“ pa se može reći da mladi u Begeču na tom planu imaju izbor.

Begeč je možda najpoznatiji po čuvenoj Begečkoj jami na samoj obali Dunava. Taj park prirode predstavlja potpuno neiskorišćen turistički potencijal. Pored poznate čarde „Kod Braše“, Begečka jama nalazi se na putu ptica selica, kojim svake godine prolazi više od 400 pernatih vrsta. Tračak nade uliva i izgradnja biciklističke staze uz taj deo Dunava, koja će spojiti biciklističke staze po Evropi.

B. Pavković