Ribarac – oaza za sve generacije

 Mnogobrojne splavove, po kojima je poznat, Dunav je ove sezone ostavio na suvom, te se ostrvo malo primirilo, pružajući svojim žiteljima toliko željenu tišinu.

Vlasnik kultne picerije „Borsalino”, koja postoji 37 godina, Vladimir S. Milovanović pro­vodi vreme u vikendici u Šaranovoj ulici 1 od ranog proleća do kasne jeseni.

– Pre šest godina sam se s Kamenjara, gde sam proveo 30 godina, preselio ovamo jer je tamo postalo pregusto – kaže Milovanović, dodajući da pamti niži vodostaj, ali ne i topliju vodu, koja je juče dostigla 28,5 stepeni. – Odgovara mi to što sam od lokala udaljen samo dva i po kilometra. Jeste da sam u penziji i da sam posao prepustio sinu, ali nešto mi ne da da se smirim.

I pilotu u penziji Radovanu Šegrtu Ribarsko ostrvo je drugi dom već desetak godina, a kućicu na vodi nazvao je po unuci Teodori.

– Ranije sam imao kuću na Jadranu, ali sam pre 15 godina digao ruke i od njega i od Crne Gore – priznaje on. – Kaže se: ko nema Dunav, osuđen je na more. Život na vodi je duži i mirniji. I zimi je ovde lepo. Imam tzv. sanduk za preživljavanje, gde su roštilj i tanjirača, pa kad to ugrejem, bude i 20 stepeni. Inače, upravo se spremam da pravim specijalitet od ljutih paprika iz sela Stajkovce i zimske kruške iz Hajdukova. U pitanju je neobična turšija, koju sam davnih dana, kao stalni gost, imao čast da probam u kafani „Lis” kod aerodroma na Čeneju.

Da priroda može i te kako da iznenadi, uverio nas je prizor stabla topole koje se, tvrdi Miroslav Tomić iz Kajak-kanu kluba „Liman”, pretprošle noći srušilo samo od sebe te im oštetilo kompletnu elektroinstalaciju.

– Dešavalo se to i ranije, topola je takvo drvo da ga, i ako je zdravo, jači vetar može iščupati iz korena – objašnjava Tomić, nudeći nas grožđem kojim su se u pauzi počastili i on i mali sportisti. – Leto je vreme za kajak. Treniramo svakog dana i pripremamo se iz sve snage za takmičenja, najpre u Zrenjaninu, a zatim u Beogradu. Kad je nizak nivo vode, pre podne izađemo na Dunav, a posle podne vežbamo ovde, na Kameničkoj adi.

Za decu, mada njihovoj mašti ne treba mnogo, zabave ima na svakom koraku. Tako restoran „Piknik” treću godinu zaredom, tokom lepog vremena, održava mali zoo-vrt, čije stanare – magarca, ponija i kozu – mališani rado maze i hrane, a konjića mogu i da zajašu, veli konobar Lazar Lalošević.

– Letnji dani se ovde provode kao na pravom pikniku – kaže uz osmeh Lazar. – Uz pićence, ručak i dečje igralište, uživancija je potpuna. Dođe i nama zaposlenima da se bućnemo, ali nekako izdržavamo.

U šetnji do Špica susreli smo i Stanislavu Marojević, koja živi na Limanu 4, tako da taj kraj smatra gotovo svojim.

– Danas je specijalna prilika jer imamo goste iz Crne Gore, koje smo doveli u obilazak ove oaze – poverila nam je ona. – Em volimo prirodu, em je temperatura daleko niža nego u gradu. Ako se kupamo, kupamo se na Štrandu, a ovde dolazimo radi gušta.

S. Milačić

Foto: R. Hadžić