Retrospektiva urbanog baštovanstva Novog Sada u Eđšegu

Zbog takvog sklopa gradskog života, mentalno zdravlje stanovništva je veoma ugroženo, a jedan od bitnih faktora koji može doprineti prevenciji različitih oboljenja, između ostalog i stresa, jeste zelenilo u gradu.

Stoga se u poslednjih nekoliko godina sve veća pažnja pridaje urbanom zelenilu, poznatijem kao urbane bašte, koje se mogu praviti u centralnim delovima grada, između gradskog asfalta. One predstavljaju veštačke zelene oaze koje je napravio čovek zarad višestruke dobiti, a čine ih različite vrste biljaka. S tim u vezi je nedavno realizovana izložba „Retrospektiva urbanog baštovanstva Novog Sada”, u okviru „Kaledioskopa kulture” u Kulturnoj stanici „Eđšeg”.

– Izložba predstavlja kraj projekta „Šetnja kroz nasleđe” i ocrtava pogled na budućnost urbanog baštovanstva u našem gradu – kaže Boris Zoran Dimitrijević, član Kreativne industrije „Viridis”, koja je organizovala izložbu u saradnji s Fondacijom „Novi Sad 2021”. – U prvoj „Šetnji kroz nasleđe” obišli smo mesta u gradu koja su nekada krasile urbane bašte, odnosno bazirali smo se na prošlost. U drugoj šetnji smo imali priliku da vidimo gde trenutno u centralnom delu grada postoje urbane bašte, stoga smo bili prisutni u sadašnjosti, a izložba je rezultat projektnog konkursa koji smo organizovali i predstavlja pogled u budućnost.

Po njegovim rečima, na konkurs za studente i mlade stručnjake pejzažne arhitekture, do 30 godina starosti, prijavio se solidan broj mladih ljudi koji žele da menjaju svest i ustaljene navike svojih sugrađana. Imali su projektni zadatak da izaberu određeno mesto u gradu, koje će urediti po principu urbanih bašta, te su se odlučili da to budu Satelit, Novo naselje, Liman i Rotkvarija. Izložba je način da ti projekti budu vidljivi široj javnosti, da bi se ljudi pobliže upoznali s konceptom urbanog zelenila u gradu i poželeli da baš takva bašta osvane i u njihovoj komšijskoj zajednici.

– Osim što su ekološki pogodne, urbane bašte imaju sociološke, zdravstvene, estetske, biološke i druge vrednosti – kaže naš sagovornik. – Urbano baštovanstvo može povezati komšijske zajednice koje više nisu tako bliske, doprineti motivisanju ljudi da provode više vremena u zelenom okruženju, pa sam tim i vode veću brigu o svojoj životnoj sredini.

Takođe, kako kaže, to su mesta koja mogu biti pogodna za susrete i druženja, prostor za zbližavanje ljudi različite dobi i kultura, tako jačajući međuljudske odnose u lokalnoj zajednici. Ljudima prija za oko zelena boja koja krasi prirodu, a ona naročito nedostaje u gradskim sredinama, stoga je urbano zelenilo odlično rešenje za „sivu” infrastrukturu koja prednjači.

– Izbor vrsta koje se mogu saditi je veoma raznovrstan, od voća i povrća, preko začinskog i aromatičnog bilja i dekorativnog, poput lavande ili ruzmarina – kaže naš sagovornik, i dodaje da su neke od tih vrsta odlične u borbi protiv komaraca i muva, što je još samo jedna ekološka dobra strana stvaranja urbanih zelenih površina jer se smanjuje upotreba hemijskih preparata za zaštitu.

U Kulturnoj stanici „Eđšeg” je tokom izložbe održano i predavanje na temu kako urbano zelenilo utiče na mentalno zdravlje ljudi.

Po rečima antistres terapeutkinje i joga instruktorke, Jelene Plavšić, smirujući efekat obližnjeg drveća i urbanog zelenila smanjuje nivo stresa, „puni” organizam pozitivnom energijom, povećava produktivnost, smanjuje osećaj anksioznosti, besa i agresije.

– Pokazala sam prisutnima nekoliko kratkih tehnika relaksacije koje mogu svakodnevno praktikovati u svojim urbanim baštama, nakon što obave neophodne baštenske poslove - rekla je Plavšić.

Tekst i foto: I. Bakmaz