Razigrana Vojvodina u Karlovačkom sokačetu
Radeći od 25. jula svakog vikenda po nekoliko sati, grupa mladih Karlovčana, s profesorkom likovne kulture Olgom Rabrenović na čelu, završila je mural s prirodnim i folklornim motivima Vojvodine na zidu dugom 18 metara između Grobljanske i Ulice Ivana Filipovića u Sremskim Karlovcima.
Ne skrivajući zadovoljstvo zbog toga što su jedan neugledni kutak Karlovaca pretvorili u umetničko delo, autori su svoju radost podelili sa sugrađanima na svojevrsnom „otvaranju” murala u nedelju predveče, nagoveštavajući nastavak te inicijative i u drugim delovima Karlovaca.
Kako je napomenuo jedan od aktera Vladimir Budalić, predstavnik Pokreta gorana Vojvodine u tom projektu, ideja za takav poduhvat stara je dve godine, ali su se tek sada stekli uslovi da bude realizovan, i on predstavlja samo početak tako nečega u čemu se očekuju saradnja sa sugrađanima, njihova inicijativa i predlozi.
– Sremski Karlovci imaju mnogo zidova s kojima se može isto uraditi – rekla je inicijatorka Olga Rabrenović, i dodala da je na građanima da učine nešto za sebe, ne očekujući pri tom nikakvu ličnu korist. – Ništa što je na ovom zidu nije slučajno. Ideja jeste moja, ali je dobila široku podršku i, u konsultaciji s profesorima s mog fakulteta i vrsnim poznavaocima folklora i narodne nošnje, dobila je te elemente. Svoje mesto na muralu dobili su i note i ćirilica. Ideja o povezivanju murala i ćirilice je proistekla upravo iz same suštine koju mural predstavlja, a to je srpsko obeležje u našim panonskim krajevima. Olga Rabrenović je istakla da smo danas svedoci potpunog zapostavljanja ćirilice u javnom životu, i to se opravdava takozvanim bogatstvom dvoazbučja. Latinica se, kaže ona, povezuje s napretkom i emancipacijom, kako ličnom, tako i kolektivnom, a ćirilica se, potpuno pogrešno i zlonamerno, dovodi u vezu s kojekakvim negativnim vidom srpskog nacionalizma i nečim što je postalo nepotrebno u savremenom srpskom biću i identitetu.
Mesto za fotografisanje
Po zamisli autora, mural će biti mesto za fotografisanje, što su mnogi na dan otvaranja i učinili. Napomenuli su da bez novčane podrške OKUD-a „Brankovo kolo” ne bi uspeli da realizuju ideju jer je samo za opravku zida pre početka oslikavanja utrošeno 150 kilograma lepka, ali da ništa manje važna nije podrška Pokreta gorana Vojvodine, prodavnice boja i građevinskog materijala „Vještica” i komšija koji su im ulivali snagu, donoseći osveženje i đakonije, ali i suncobrane da se zaštite od sunca.
– Svi detalji na muralu mogu se naći i u predstavama drugih etniciteta našeg područja, što isti, a što malo prilagođeni određenoj etničkoj grupi – muzika, kulinarstvo, umetnost u folkloru i ostalo. Slova koja slobodno lete zajedno s notama ukazuju na to da je u pitanju srpski začin, a zapravo glavno jelo, vojvođanske etno-kuhinje i naša direktna veza s precima – rekla je Olga Rabernović, dodavši i da je mural nazvan „Karlovačko sokače 31” po broju suncokreta na njemu, a i po tome što je svoj prvi mural naslikala u 31. godini. Note na muralu refren su pesme „Razigrana Vojvodina” koju je, uz pomoć kju-ar kôda, koji se nalazi na zidu i uz pomoć pametnih mobilnih telefona, moguće odslušati.