Razgovor i saosećanje kao lek protiv samoubistava

Novosadski Centar za emotivnu podršku i prevenciju samoubistva „Srce” tim povodom  je organizovao uličnu akciju od 10 do 14 časova ispred Gradske biblioteke (Dunavska 1). Svi zainteresovani mogli su naučiti ponešto o problematici samoubistva i načinima pervencije, prisutnim volonterima poveriti svoje muke, ali i zainteresovati se za volontiranje u tom centru.



Uveče, od 19 časova, na Tribini mladih u Kulturnom centru Novog Sada, održana je tribina pod nazivom „Internet i pružanje podrške osobama u krizi”. Na skupu je govorila volonterka Centra „Srce” psiholog Tanja Bokun, predstavnica Instituta za javno zdravlje Vojvodine specijalista socijalne medicine Snežana Ukropina, psiholog, osnivač i urednica portala „Psihoverzuma” psiholog Ina Borenović i psihoterapeut i novinarka tog portala dr Stanislava Popov. Prisutnima je ukazano na nove tehnologije, kao sredstva pružanja pomoći onima koji su u psihičkoj krizi, kao i o upotrebi internet prostora za prenošenje poruke o značaju mentalnog zdravlja.



– Mi smo dostupni svaki dan od 14 do 23 časa besplatnim pozivom na broj 0800/300-303, a građani nam se mogu obratiti i putem imejla [email protected] ili čet-servisa na sajtu www.centarsrce.com  – navodi volonterka tog centra Slavica Ranisavljev, pozivajući zainteresovane da prate i njihovu „Fejsbuk” stranicu na kojoj redovno objavljuju sve javne akcije koje organizuju i kojima se mogu priključiti. – Centar tokom godine organizuje radionice sa srednjoškolcimu na temu prevencije samoubistva i pružanja emotivne podrške, sa studentima psihologije, vaspitačima, predstavnicima drugih organizacija koje rade s ugroženim grupama. Organizujemo i tribine koje se tiču prevencije samoubistva i boljeg razumevanja ljudi koji su u nekom problemu.



Ipak, osnovna uloga Centra „Srce”, koji postoji 25 godina, jeste emotivno pružanje podrške osobama koje pate, razmišljaju o samoubistvu, odnosno angažovani volonteri imaju zadatak da razgovaraju s osobama kojima je teško, koje se osećaju nesrećno. Tu su da ih saslušaju, „pročitaju” o čemu razmišljaju, pokušaju da razumeju, da saosećaju i pruže podršku. Svaki razgovor volontera i osobe koja je nazvala je, naravno, specifičan. No, zajedničko je razgovor o onome što osobu u tom trenutku muči, o njenim razmišljanjima, osećanjima, trenucima koji su joj najteži. Osim što je važno da naiđu na razumevanje, veoma je bitno da ne pomisle da ih neko osuđuje. A za podršku volonterima nakon takvih razgovora, uvek je zadužen neko od starijih kolega.



– Teško je reći koliko smo ukupno imali poziva, taj broj se menjao tokom godina, tačnije, rastao – kaže Slavica. – Tokom protekle godine imali smo 3.600 poziva. Ne delimo ih na uspešne i neuspešne. Svaki put kada je neko kontaktirao s nama i dobio s druge strane razumevanje, empatiju, nekog ko će ga saslušati, smatramo da smo bili tu za nekog i pružili mu podršku. Takođe, mi ne znamo kako se zove osoba, odakle je, pa samim tim u većini slučajeva ni da li je ipak donela odluku da izvrši samoubistvo.



Centar svakodnevno prima pozive. Iako su osobe uvek anonimne, Slavica kaže da je najmlađi ispitanik imao 13 godina, a najstariji 70. Najčešće ipak zovu ljudi između 30 i 50 godina, dok su na internetu zastupljenije mlađe generacije.

– Najčešće nije u pitanju jedan razlog zbog kojeg zovu, već je to splet različitih faktora koji utiču na to da se osoba oseća bespomoćno. Razlozi mogu biti materijalne prirode, zdravstvene, ali i problemi na poslu, u školi, porodici i slično – kaže naša sagovornica, objašnjavajući zašto ljudi imaju potrebu da nazovu baš njihov Centar. – U nekim situacija ljudi nemaju kome drugom da se obrate. Nekada ne žele da to dele s bliskim ljudima da ih ne bi opterećivali, nekada ih je sramota, plaše se da ne budu odbačeni, osuđeni, neshvaćeni, kao i da će se olako preći preko onog što ih muči. Jednostavno, ponekad je rizik otvorenog razgovora s ljudimo do kojih nam je stalo prevelik, a nekada zaborave da imaju oko sebe takve ljude.



L. Radlovački

Srbija markirana crvenom bojom



Na portalu „World health rankings” urađeno je istraživanje i rang-lista sa 172 zemlje po stepenu samoubistava. Podaci su iz 2014. godine, ali tu se jedino spominje Srbija koja je markirana crvenom bojom, nalazi se na 43. mestu, što znači da na svakih 100.000 ljudi gotovo 13 izvrši samoubistvo. Prva na spisku je Gvajana (43 samoubistva), dok su poslednje Sirija i Saudijska Arabija. Inače, veliki broj zemanja ima čitavu mrežu centara koji se bave prevencijom samoubistva. Mađarska ima više od 20 takvih organizacija. Ali, kako smatra Slavica Ranisavljev, od pomoći je sistemski pristup tom problemu, rad s ugroženim grupama i međusektorska saradnja.

Obuka novih volontera



Centru „Srce” odobrena su tri projekta koja će finansirati Grad Novi Sad, a koji spadaju u oblast javnog zdravlja. Osim obeležavanja 10. septembra, dobili su novac i za obuku novih volontera, kao i izradu monografije povodom 25 godina postojanja Centra.

– Obuka će biti organizovana tokom oktobra, trajaće pet nedelja i podrazumeva deset susreta na kojima se stiču znanja o vidovima podrške koju pružaju i vežbanjem razgovora sa starijim volonterima – objašnjava Slavica Ranisavljev, navodeći da se svi zainteresovani mogu prijaviti na navedene brojeve telefona ili mejl. – Monografija se bavi iskustvima i promenama koje je Centar „Srce” napravio tokom poslednjih 25 godina. Služiće kao svedočenje o radu Centra, ali i kao podsticaj za otvaranje i pokretanje takvih priča u regionu.