Raskoš renesansnih kostima u Muzeju grada Novog Sada

Bila je to prilika da se građani bolje upoznaju sa modom i izgubljenim sjajem ove epohe. Izložbu je upotpunila i postavka „Vladareva gozba“, scena koja dočarava renesansni sto sa đakonijama.

Idejni tvorac projekta i kustos izložbe Fausto Fornazari rekao je to da je ovo poseban projekat koji nakon svetskih metropola gostuje u Novom Sadu i da je ovo prvi doprinos Italije našem gradu kao prestonici kulture 2021. godine. Prema njegovim rečima posvetio je istu pažnju kao na izložbama u evropskim gradovima i na drugim kontinentima.

„Na prvi pogled moglo bi da se pomisli da je ovo izložba kostima i mode. Ipak, nije reč samo o modi, nego želimo da prikažemo istoriju renesanse i njen uticaj na kulturu“, pojasnio je Fornazari.

„Želimo da privučemo mlade i da im pokažemo šta to povezuje renesansu i našu svakodnevicu i kako je uticala na tok istorije i shvatanje ljudi.“

U doba renesanse na osnovu odeće prepoznaovao se društveni status, a svečana odeća bila je najraskošnija. Izrađivala se od skupocenih tkanina ukrašenih vezom, čipkom i nakitom od dragog kamenja. Materijali koji su koršćeni u izradi izloženih kostima su unikatni komadi tkani na razboju, a majstori zaduženi za šivenje su se potrudili da gustina tkanja i boje budu što sličnije originalnim, a korišćen je i pozlaćeni konac.

„Trudili smo se da koristimo materijale koji najviše podsećaju na one koje su se tada upotrebljavale“, otkrio je Fornazari.

„Originalne tkanine iz tog perioda nisu sačuvane, ali mi smo se trudili da kroz razne arhive i dokumente saznamo kako su se ljudi odevali i živeli. Nakon toga, oformili smo tim eksperata koji radio na proučavanju, razvoju i rekonstrukciji dezena, teksture i boje materijala. Posebnu pažnju smo posvetili i sitnim detaljima. U proseku je bilo potrebno tri godine da se napravi jedan kostim, a za neke čak pet ili šest godina.“

Kostimi su izloženi na postoljima, a pored njih posetioci mogu da vide fotografije renesansih slika među kojima se može naći vojvodkinja od Firence Elenora da Toledo, vojvoda od Mantove Federiko drugi Gonzaga kao i nepoznate ličnosti.

„Nismo tražili isključivo slike poznatih autora. Interesovali su nas likovi koji su naslikani i kostimi koje su odeveni.“

Izložbu je otvorio član gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić koji je tom prilikom rekao je da ova postavka ima za cilj da oživi duh i kulturu iz doba renesanse.

„Saradnja Muzeja grada i Italijanskog instituta za kulturu iz Beograda je samo jedan u nizu projekata koje će se u narednom periodu zajednički realizovati“, kazao je Rožić i dodao da će se do 2021. godine, kada Novi Sad preuzima titulu Evropske prestonice kulture, organizovati još više kvalitetnih projekata u saradnji sa drugim institucijama iz Evrope i sveta.

Pored  ambasadora Italije u Srbiji Karla Lo Kašoa otvaranju izložbe prisustvovao je i direktor Italijanskog instituta u Beogradu Davide Skalmani koji je poručio da je Italija uvek bila vodilja kada je u pitanju stil i dizajn, ali da su koreni mode u renesansi, te da se nada da će izložba probuditi emocije i da će se posetioci na poseban način posmatrati ovaj period istorije. Izložbu su organizovali Muzej grada Novog Sada u saradnji sa Italijanskim institutom u Beogradu i „King studijom“ Fausta Fornazarija i trajaće do 15 juna.

S. Kovač