Radovan Kozomara nastavnik u OŠ „Đura Jakšić” u Kaću zbog ljubavi prema umetnosti tehničko pretočio u hobi
Iako je nastavnik matematike i informatike u OŠ „Đura Jakšić” u Kaću, Radovan Kozomara daleko veću ljubav gaji prema tehnici i fizici, koje je takođe završio.
Da bi ispunio sebe radeći ono što voli, iz hobija je počeo da pravi razne predmete od tri vrste materijala: drveta, metala i gipsa.
„Prvi rad koji sam napravio bio je grb Srbije u gipsu jer mi je bila želja da u svojoj učionici imam državni simbol, s obzirom na to da radim u državnoj firmi“, rekao je Kozomara.
„Takođe sam od gipsa, uz sinovljevu pomoć, izradio kompletan zid s lukom u vidu imitacije kamena.“
Kako kaže, ljubav prema tehnici i fizici traje još od osnovne škole, zahvaljujući nastavniku koji je bio fantastičan čovek i profesor. Na praktičnim primerima znao je kako da probudi njihovu maštu i zainteresuje ih da razmišljaju u tom polju.
„Tesla je bio moj idol, kog sam favorizovao i zamišljao sam kako ću jednog dana postati drugi Tesla, a taj nastavnik je u ono vreme znao da čini čuda“, priseća se Radovan.
„Bila je zima, mi, seoska deca, odemo u školu, a u učionici već gori peć iznad koje stoji konzerva od goveđeg gulaša s postavljenim vodeničnim kolom, koje je izvesno vreme mirovalo. Negde oko pola časa svi smo zapazili da se ono počelo okretati, a u ono vreme je za nas to bilo nešto fantastično. Jednom je, sećam se napravio i radio, što nas je dodatno fasciniralo i predstavljalo naš prozor u svet.“
Vetrenjača i gitara
Kroz razgovor, Kozomara je spomenuo i to da mu se stariji sin obratio s idejom da za maturski rad za Gimnaziju urade vertikalnu vetrenjaču jer ga veoma interesuje proces štednje energije, kao i proizvodnja struje, koju pokriva fizika. Na kraju su od metala uspeli da naprave ono što je sin želeo i, naravno, položio je maturu. Za razliku od starijeg sina, mlađi je hteo da svira gitaru te je krenuo na časove kod Petra Jelića. Kupili su mu električnu gitaru, ali je on u nekom trenutku hteo da zajedno s ocem napravi posebnu gitaru za sebe. Našli su nacrte i zaplovili u dati izazov, koji su uspešno realizovali. On i danas svira na njoj.
Po njegovim rečima, teško bi se opredelio za najomiljenije sredstvo za rad jer kada volite to što radite, nije bitno šta se modelira. Uglavnom se prilagodi potrebama koje zahtevaju određeni predmeti, pa je tako za grb Srbije i Republike Srpske koristio gips, od metala je napravio kompletnu ogradu za svoju kuću, zatim garažu, kao i ekstruder, odnosno mašinu za proizvodnju sveća, gde je konstrukcija metalna, s ugrađenim hidrauličnim elementima. Od drveta je pravio razne žardinjere i ikone.
Pošto se zainteresovao za tu vrstu posla, Radovan je pokušao da napravi kalup da bi uštedeo na njegovoj kupovini, te su mu dva sina u tome pomogla. Na kraju su uspeli da naprave gumene kalupe, u koje se izlivaju gipsani odlivci. Tako je i za metalnu ogradu modelovao cvet lale u šperploči.
„U duši sam tehničar i uživam stvarajući umetnost na svakom koraku“, rekao je Kozomara.
„Pre ovoga sam se pet godina bavio proizvodnjom sveća, kada nam je plata bila mala. Pravio sam od običnih žutih crkvenih raznih dimenzija do ukrasnih sveća za različite namene: spiralne, figurice poput patkice, mede ili rođendanske brojeve. U to vreme sam samo jednom u životu video ekstruder, prostudirao sam je dobro i na kraju uspeo da ga i sam napravim.“
I. Mikloši