Radno nesposobni, bolesni, bez krova nad glavom KROZ BORAVAK ZA BESKUĆNIKE GODIŠNJE PROĐE I DO 120 KORISNIKA

Usluge svratišta namenjene su uglavnom osobama bez krova nad glavom ili onima koji su u ozbiljnom riziku da to postanu, trenutno nezaposlenima, nesposobnima za rad, zavisnicima od psihoaktivnih supstanci, osobama s poremećajem ponašanja ili ličnosti i raznim mentalnim deficitima...

Prema rečima socijalne radnice Ane Vujanić, čest uzrok dolaska ljudi u Dnevni boravak je neprilagođenost iz različitih razloga. Neki od njih pate od bolesti zavisnosti i ostali su bez imovine, dok su drugi odrasli u sistemu socijalne zaštite, te su im društvene veštine nerazvijene i ne mogu da se snađu u društvu.

– Korisnici usluga svratišta su ljudi od 18 godina pa naviše – rekla je Ana Vujanić. – Mnogi stariji sugrađani ne žele drugi vid socijalne zaštite, poput smeštaja u Domu za stare ili penzionere, pa ostaju kod nas. Imamo ženu od 80 godina, koja se oseća sposobnom da živi od socijalne pomoći, kao i majku i ćerku koje poseduju mali stan, ali nemaju prihode osim socijalne pomoći za radno sposobne. Međutim, majka boluje od dijabetesa i depresije, a ćerka ima progresivnu mišićnu distrofiju. Mi im trenutno pomažemo da prevaziđu krizu, dobiju pomoć na osnovu bolesti, obezbeđujemo im hranu i garderobu.

Osim pružanja utočišta, kako objaš­njava sagovornica, zaposleni korisnicima pomažu da reše građanski status, kako bi ostvarili svoja prava, bili deo sistema, bolesni se lečili, a radno sposobni pronašli posao.

Iako ovaj dnevni boravak, usmeren na ljude s PIO prebivalištem u Novom Sadu, godišnje primi oko 100 korisnika, pretpostavlja se da je beskućnika u našem gradu tri puta više. Zimi i tokom ekstremnih vrućina u ovom boravku ih ima najviše, a mesta je malo. Međutim, kako saznajemo, u planu je preseljenje na lokaciju s boljim uslovima, a do tada sve se rešava uz dogovor. Osim prostorija u Futoškoj 46, ugroženima su dostupni i kontejneri za prenoćište u toku zime, smešteni kod zgrade Centra za socijalni rad, te Prihvatilište u Futogu.

– U Prihvatilište trenutno šaljemo čoveka koji ne može da hoda – rekla je socijalna radnica. – On uporno odbija pomoć, pa ga duže vreme ubeđujemo. Kada ga ubedimo, pokušaćemo da rešimo njegovo zdravstveno pitanje i eventualno obezbedimo smeštaj.

Grujica Mladenović postao je korisnik Dnevnog boravka pre skoro dve godine, kada je ostao bez imovine. Nema pravo na invalidsku penziju, jer je radio na crno i bez radnog je staža. Socijalnu pomoć dobija kao radno sposoban i celu je potroši na lekove. Trenutno je u postupku procene radne sposobnosti, kako bi dobijao više novca. Ponekad od Centra za socijalni rad traži jednokratnu novčanu pomoć.

– Ovde sam jer sam sav novac koji zaradim davao ženi, a ona je sve potrošila, pa sam ostao bez ičega – rekao je Grujica Mladenović. – Bitno mi je jedino da imam nešto da pojedem, kupim lekove i negde prespavam. Ništa mi drugo ne treba. Uselio sam se u kuću u kojoj niko ne živi. Niko me ne dira, ne tera odatle. Problem je što su mi lekovi poskupeli, a u toku velikih vrućina padne mi pritisak i imam epileptične napade. Jednom sam se ispovređivao.

Na sreću, građani mnogo pomažu ugroženima. Kako saznajemo u Dnevnom boravku, sva odeća i obuća njihova je donacija. Novosađani redovno pregledaju svoj ormar i cipelarnik i višak donose u Boravak.

– Imali smo slučaj da je jedna devojka za svoj rođendan zamolila prijatelje da joj daju novac, te je za sav taj novac kupila zimsku obuću i donela je našim korisnicima – rekla je. – Mnogo njih donese i hranu, s tim što mi primamo samo ono što je konzervirano ili iz restorana, jer smo u obavezi da poštujemo izvesne sanitarne standarde. Trenutno u saradnji s direktorom pokušavamo da im obezbedimo i topli obrok. Nadam se da ćemo uspeti.

Tekst i foto: D. Klašnja