Radhildurin put pulovera
Islandsku umetnicu Radhildur Ingadotir, dvadeset godina od prvog dolaska, put je ponovo doveo u Sremske Karlovce polovinom oktobra.
Kao i pre dve decenije, i ovog puta Radhildur je bila gost karlovačkog Crvenog krsta, samo što je sada primljena u kući koja je za potrebe rada te humanitarne organizacije kupljena zahvaljujući novcu njenih sunarodnika. U decembru 1998. godine u Karlovce je došla na preporuku islandskog Crvenog krsta jer je njena želja bila da lično uruči 500 pulovera koje je oslikala služeći se specijalnom tehnikom.
– U to vreme sam se bavila zidnim slikarstvom i došla na ideju da to što stvaram na zidu, prikažem širem auditorujumu – kaže Radhildur Ingadotir dok gleda fotografije i članak objavljen u našem listu o njenoj prvoj poseti Karlovcima. – Prenoseći tako crteže sa zida na odeću, nastala su dva moja projekta. Međutim, nisam se na tome zadržala. Pomislila sam da je taj moj stvaralački opus viđen samo u umetničkim krugovima i odlučila sam da te pulovere poklonim nekome kome je to potrebno. Obratila sam se Crvenom krstu, koji je bio voljan za saradnju, i u toj organizaciji su mi predložili da dođem u Sremske Karlovce. Ceo postupak, od trenutka izrade pulovera do njihove distribucije u Karlovcima, zabeležila sam kamerom.
A u Južnom ogranku Crvenog krsta Islanda nisu bez razloga uputili Radhildur baš u Karlovce. Po rečima sadašnje predsednice karlovačkog Crvenog krsta, koja je bila članica delegacije kada je Radhildur prvi put bila u Sremskim Karlovcima, Zore Mijatović, saradnja s Crvenim krstom te daleke zemlje uspostvljena je sredinom devedesetih godina prošlog veka. Crveni krst Karlovaca najpre je od Islanđana dobio novac za kupovinu savremene opreme za potrebe Narodne kuhinje, a potom i za kuću u kojoj organizacija i danas radi. U znak zahvalnosti za taj gest, tadašnja predsednica Južnog ogranka Crvenog krsta Islanda Anni Thrudur Thorkel sdottir proglašena je 2002. počasnom građankom Karlovaca, a organizaciji koju je predstavljala, pripala je nagrada Sremskih Karlovaca.
Saradnja između dva Crvena krsta ogledala se i kroz razmenu mladih te su Karlovčani boravili na Islandu, a Islanđani u Karlovcima. Iz te, kako je Zora Mijatović rekla, hladne, ali zemlje toplih ljudi, u Karlovce su stizale i pošiljke pomoći druge vrste, kao što je garderoba za izbeglice. Jedan kontingent odeće s Islanda je stigao kad i Radhildur bila prošli put.
– Vratila sam se da potražim pulovere – kaže Islanđanka sa smeškom. – Došla sam, zapravo, da se sretnem s ljudima koji su dobili pulovere, da vidim šta s njima dogodilo u međuvremenu. To ću takođe zabeležiti kamerom. Nameravam da materijal od pre 20 godina spojim s ovim sadašnjim, od čega planiram da načinim umetničku instalaciju.
Po njenim rečima, sadašnja situacija u Srbiji i ona koju je zatekla pre dve decenije bitno se razlikuju. Kako kaže, pre 20 godina sve je bilo pritisnuto maglom i nekom teskobom, dok danas to nije slučaj.
– Ljudi sada u Srbiji gledaju napred, u budućnost – kaže ova Islanđanka, koja je, inače, često u Srbiji zahvaljujući učešću u raznovrsnim umetničkim programima.
Nakon Crvenog krsta posetila je i jednu porodicu, želeći da ostvari svoj umetnički naum. Za razliku od prošlog puta, sada će u Karlovce i Novi Sad doći već naredne sedmice i tada planira da se zadrži malo duže.
Z. Milosavljević
Projekat „Javni interes u Sremskim Karlovcima“ realizovala je „Panonija media“ u saradnji sa „Dnevnikom“. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne uzražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.
