Ptice mira ili “Leteći pacovi” na lošem glasu

Štaviše, kako objavljuje „Dnevnik”, a beleži hroničar Vladimir Vrgović, te ptice bile su 1962. „na platnom spisku” Narodnog odbora opštine, čija su im tri portira davala dnevnu porciju od 100 kg pšenice.

„Leteći pacovi”, kako ih pogrdno nazivaju zbog činjenice da prenose niz bolesti, na lošem su glasu otkako su zaposeli balkone, klima-uređaje, nadstrešnice i ostala zgodna skloništa širom grada, gde svojim izmetom nagrizaju i ruže izgled simsova, fasada i ograda. Toliko su se oslobodili da ih prisustvo ljudi gotovo nimalo ne plaši pa se neretko dešava da uđu u stanove i čak izlegu jaja. Najgore slučajeve beleže vlasnici koji su, zaboravivši da zatvore prozor pre odlaska na put, postali laka meta za golubove naviknute na učestalo hranjenje. Novosađani se godinama dovijaju, posipajući ljute začine ili kačeći kese, balone, kompakt-diskove, vetrenjače i ostale rekvizite koji će, bar kad dune vetar, oterati ove „napasti”, a među oglasima se mogu naći i zahtevi za prepariranim fazanima ili sovama. Kada ništa od saveta „uradi sam” ne pomogne, u pomoć pritiču specijalizovane firme koje nude diskretne načine zaštite, vodeći računa o toj, smatraju mnogi, zaštićenoj vrsti ptica. 

– Zgrade najbliže reci su najugroženije, ali generalno nema pravila kada je u pitanju odomaćivanje golubova – kažu iz preduzeća „Eko-efekt global”, dodajući da nastanjivanje te pernate vrste za sobom vuče čitav niz sekundarnih problema, kao što su širenje koksaki virusa, posebno za stanare na poslednjim spratovima, ili najezda bubašvaba, koje se hrane golubijim izmetom i leševima. – Kao najefikasnija mera pokazalo se montiranje fleksibilnih mreža i iglica, koje su po standardima Evropske unije.

Da vrlo dobro koriste sve prednosti koje im pruža gradska sredina – obilje hrane, mnogo skrovišta za smeštaj gnezda i podizanje mladunaca – potvrdio je ornitolog u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode Marko Tucakov.

– Prema gradskim golubovima ljudi imaju dvojak stav – dodaje on. –Jedni ih veoma vole i paze, trošeći na dnevnom nivou novac da bi im obezbedili kvalitetnu hranu, pre svega zrnevlje, dok drugi čine sve da ih se reše ili drže podalje od sebe.

Dživdžane pokosila glad

Mnoge divlje životinje koriste gradske sredine kao svoj uobičajen životni prostor. Tako su svojevremeno, praveći društvo golubovima, obitavalište u Novom Sadu našli poljski vrabac i vrabac pokućar, ali je populacija i jedne i druge vrste višestruko niža nego u prethodnim decenijama.

– Novi Sad je postao visokourbanizovan grad, sa sve manje otvorenih zelenih površina, gde se vrapci uglavnom hrane – primećuje Tucakov. – Više nema nijednu karakteristiku poljoprivrednog područja u svom centru. Na periferijama, Klisi i Telepu na primer, vrapci su brojniji jer postoje bašte. Međutim, intenzivna upotreba hemije u agronomiji proredila je insekte, koji su veoma važna hrana tokom sezone gnežđenja.

Kad ptice izmetom počnu da zagađuju okolinu, postaju komunalni problem, koji se, kao i ostali, mora rešavati.

– Za tretiranje tog problema niko nije nadležan – kaže Tucakov. – Zbog toga hitno treba doneti plan upravljanja populacijama tih ptica u Novom Sadu. Gradski golub ne spada ni u zaštićene ni u strogo zaštićene vrste. Sasvim je legitimno koristiti sve što ptice neće ubiti, uključujući  trake sa šiljcima, mreže i zvučne rasterivače. Nadam se da je daleko od nas smaknuće vrste kao način rešavanja problema, no i tu ne treba biti isključiv jer se, recimo, zakonski baš ono propisuje radi sprečavanja širenja nekih zaraznih bolesti.

S. Milačić

Foto: R. Hadžić