Zamirisalo proleće na prvom spratu novosadskog Spensa 

Kao i svake godine, Pokret gorana Novog Sada pripremio je paket znanja i mogućnosti za sve posetioce različitih uzrasta.

Da manifestacija ne postavlja samo trendove u oblasti hortikulture već i skreće pažnju na važne teme u oblasti zaštite prirode, urbane ekologije i obrazovanja za održivi razvoj, potvrdio je domaćin manifestacije – predsednik Pokreta gorana Novog Sada Petar Viđikant.

Veliko mi je zadovoljstvo što se u danima kad se obeležavaju Svetski dan šuma i Svetski dan voda otvara „Novosadsko proleće”, rekao je Viđikant.

Siguran sam, dodao je, u to da će mnogi sugrađani nešto naučiti, kupiti i ulepšati grad da bi tokom cele godine bio divan kao što je danas.

U svoje ime, ali i u ime gradonačelnika Miloša Vučevića, članica Gradskog veća za urbanizam i zaštitu životne sredine Mirjana Radenović pozdravila je prisutne, zvanično otvorivši manifestaciju koja je postala pravi brend Novog Sada, i dodavši da je Grad od samih početaka punopravni partner organizacija koje okupljaju gorane širom Vojvodine.

Željno iščekujući nove boje i mirise u svojim vrtovima i na terasama nakon zime, brojni sugrađani birali su kvalitetne sadnice iz bogate ponude. Za ne tako vične nezi biljaka, tu su bagdadske ruže i kaktusi u cvetu, koje na „Novosadskom proleću” već 15 godina izlaže porodica Komnošan iz Banatskog Novog Sela, a koštaju od 150 dinara naviše.

Veliki izbor cveća, među kojim su muškatle, verbene, jadranske lepotice, narcisi, lale, zumbul, razne perene i drugo, izložila je i Snežana Jelić sa Sajlova. Kod nje posetioci mogu kupiti sadnice po cenama za svačiji džep, ali i dobiti pokoji savet o uzgajanju.

Pred posetiocima „Novosadskog proleća” je i instalacija sačinjena od pisaćih mašina i fotografija kore drveta u nesvakidašnjem formatu, koja se može čitati na više načina. Autor – foto-reporter lista „Dnevnik” Slobodan Šušnjević, nazvao ju je „Ispod kore san”.

Jedno od mojih tumačenja postavke je da svako drvo ima toliko priča da ih pisaća mašina može beležiti vekovima, rekao je Šušnjević.

Kako je dodao, malo racionalnije i deci bliže objašnjenje je da se od drveta pravi papir, koji će potom ući u pisaće mašine. Čovek posmatra samo površinu, čak i nju ne zagledajući. Otuda moja želja da se napravi fotografija koja će pružiti nov pogled na nešto što je tako ordinarno. Priča da je ispod kore softver koji besprekorno radi već stotinama hiljada godina naučno je utemeljena. Korenje i hife gljiva su pravi internet, preko kojeg drveće komunicira i čak pomaže jedno drugom da preživi, šaljući hranljive materije, kazao je Šušnjević.

S ljudima iz Pokreta gorana Novog Sada naš kolega zna se od devedesetih godina prošlog veka, kada je koprivić, njihov zaštitni znak, fotografisao u različitim fazama tokom 12 meseci.

Tada smo „namirisali” da nam je to zajednička sfera interesovanja, dodao je Šušnjević.

Smatram, poručio je, da oni imaju najozbiljniji pristup u edukaciji mladih, a u njihovim dečjim radionicama posebno uživam.

Mlade zaposlene žene, koje nemaju mnogo vremena, traže otporne sobne biljke, kazala je ona.

Kako je dodala, njena preporuka je zemija, koja ne zahteva mnogo svetla niti zalivanja.

Orhideje su već postale standard i uvek se traže kao poklon, ali od silne ljubavi i brige, vlasnici ih previše zalivaju pa taj prilično skup cvet brzo propadne. Pravilno bi bilo potopiti ga sa saksijom na pola sata jednom nedeljno u vodu i ocediti, pa neće biti problema, kaže naša sagovornica.

Porodica Dimitrijević iz Despotovca bavi se cvećarstvom više od četiri decenije i uzgaja uglavnom biljke koje ne mrznu, a traju minimum 50 godina, od japanske jabuke kaki, kivija, mandarina, japanske kruške naši i sibirskog limuna, do indijskog jorgovana i kane. Tajna je u tome što su sve zasađene u šumskoj zemlji radi otpornosti na bolesti. 

9.30–12: radionice za predškolce i osnovce „Bistar kao voda”, koje u Eko-kutku organizuju „Vode Vojvodine”;

11 sati: predavanje „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini” u Amfiteatru, povodom deset godina programa Pokrajinske vlade, Fondacije „ReCan” i Pokreta gorana Vojvodine;

13–15: radionice „Goroljubi” za osnovce u Eko-kutku;

14 sati: predavanje „Biljna hrana i prevencija bolesti prostate” u Amfiteatru;

16.30: kviz o invazivnim vrstama „Invazija znanja” za srednjoškolce u Eko-kutku;

16–22: „Salašarski dan” na Centralnom platou, kad će biti prikazana turistička i gastronomska ponuda vojvođanskih salaša;

19 sati: prezentacija televizijskog serijala „Salaši za vas” u Amfiteatru.

Na sceni „Novosadskog proleća” nastupaju:

18.30 Dečji hor „Čarobne frulice”;

19.30 Udruženje „Folklorika”;

20.30 Novosadski pop hor „Radio hor”;

21 sat Vojvođanski tamburaši.

Malu sadnicu sibirskog limuna dobili smo slučajno, pre dvadesetak godina od prijatelja iz Minska, koji su došli kao turisti u Resavsku pećinu, po kojoj je naš kraj poznat, kazao je Dejan Dimirijević.

Prema njegovim rečima, osim što se ne prska i ne mrzne, razlikuje se po tome što je njegov sok dvaput jači nego od domaćeg limuna.

S. Milačić