Prvi april - Međunarodni dan šale: Novosađani se sve manje smeju

Na taj dan šale se zbijaju tokom celog dana i prihvatljivije su nego inače. Iako se šale očekuju, u jučerašnjem razgovoru s Novosađanima saznali smo da se sve manje šalimo i smejemo, što, kako kažu, nikako nije dobro.

Stariji sugrađani su nam prepričavali raznorazne šale, zgode, a i nezgode, nastale zbog tog dana, uz naglasak da se to danas mnogo ređe dešava. Oni ističu da obaveze, problemi i drugačiji način života utiču na to da veliki broj Novosađana, posebno onih malo starijih, i zaboravi da se prvog aprila valja našaliti. Iako su istakli da su ljudi u ovo vreme preopterećeni drugim stvarima, naglasili su da nije sve tako crno, i svojim primerima podsetili da je šala uvek dobrodošla.

Čedomir Jokić, penzioner:

Pričao sam  s unucima i dogovarali smo se kako će oni danas prevariti mamu. Izmišljali smo raznorazne šale, jedan unuk je rekao da će reći mami da je zaboravila da skloni ručak s upaljene ringle, a drugi je predložio nešto drugo.

Treba da mi jave kako je prošlo, da li su uspeli, a mi smo se u moje vreme mnogo šalili, a čuveni Čkalja nam je pomagao u tome.

Miljana Lončar, studentkinja:

U vreme ispitnog roka studentima nije do šale. Drugarica se danas našalila sa nama baš ozbiljno, ali ne mogu vam reći o čemu se radi jer me je sramota.

Prošle godine, moja sestra je mami i tati je rekla da je trudna, a nije bila, a ja ću se kasnije našaliti s najboljom drugaricom, nisam još smislila kako, ali se nadam da neće posumnjati. 

Dimitrije Aksin, student:

Imamo drugara koji se nervira oko jednog ispita, čeka da sazna rezultate da li je položio iako zna da nije dobro uradio pa je rekao da mu ja proverim i javim. On, naravno, nije položio, ali ja ću mu sada na određeni način reći da je položio, da se malo iznenadi.

Ljudi treba da se šale i zabavljaju, ali treba da se zna i granica s današnjim šalama.

Branislava Krcunović, ekonomistkinja:

Ljudi se više ne šale, više niko nikom ne upućuje lepu reč. Danas kad sam se probudila samo sam razmišljala o obavezama, a uopšte nisam pomislila da li ću se našaliti sa ćerkom, dok je ona mene podsetila na današnji dan.

Mislim da su se ljudi pre više smejali i činili više jedni drugima, a danas je previše tmurnih i besnih ljudi.

Bake i deke su se našalile sa svojim unucima, muževi sa svojim ženama, dok su deca nestrpljivo čekala da njihovi roditelji nasednu na njihove šale. Uglavnom se radilo o sitnim šalama, koje na trenutak mogu uplašiti pojedinca, nakon čega sledi očekivani smeh povodom reakcije onog „prevarenog”.

Iako su nam studenti rekli da im nije do šale tokom ispitnog roka, prvoaprilski momenat su iskoristili i oni i tako na svu tu svoju „muku” dodali malo smeha. Našalili su se oko „lažnog” termina za ispit i kolokvijum, kao i oko izmišljenih bodova i rezultata nakon ispita.

Deca su takođe izmišljala loše ocene, ukore i opomene da bi uplašila svoje roditelje, dok su roditelji izmišljenim lošim ručkovima, kao i novim lažnim odlukama i zabranama nasmejali svoju decu.

Novi Sad je bio ukrašen sunčevim zracima, prijatnim vazduhom, zelenilom i cvećem, a upotpunio ih je tradicionalni prvoaprilski smeh.

K. Ivković Ivandekić