Principi tradicionalnog vežbanja u Klubu „Okinava karate do”

Karate-majstori će se složiti da sančin predstavlja početak i kraj, i u bukvalnom prevodu znači tri borbe: uma, tela i duha.

– Držimo se principa tradicionalnog vežbanja, onako kako to rade na Okinavi, a iako sam majstor u šoto kan stilu, uvek mi je bila želja da naučim sančin katu, koju treniram od 2001. godine – kaže za naš list Vuk Gobeljić, trener karatea u Klubu „Okinava karate do”. – Sančin kata je drugačija od ostalih i nema borbeni karakter, već je karakterišu  izometrične kontrakcije, koje uključuju i pravilnu spoznaju disanja.

Kako kaže, disanje u sančin kati je vrlo specificno. Prilikom dovođenja ruke u položaj spreman za udarac, radi se udah i vazduh se sabija u stomak. U kati se koristi 20 odsto vazduha, dok 80 odsto ostaje „spakovano” u stomaku. Sve to prate veoma snažne kontrakcije mišića.

– Nema mnogo pokreta, ali je svaki zamah toliko zahtevan da se sančin kata radi dok je čovek živ – priča trener. – Tokom pravilnog izvođenja bitna je sama čvrstina, od stava i stopala prema gornjem delu tela, onda uključivanje trbušnih mišića, kontrakcije trupa, jer od snažnog trupa kreće snaga nogu i ruku, te i kompletna energija čoveka. Smatra se da je sančin katu prvi doneo Bodidarma, koji je iz Indije došao u manastir Šaolin. Bio je izuzetno snažan čovek s posebnim sposobnostima i ljudi koji su pokušali da rade vežbe koje je on radio su se razboljevali jer nisu mogli da ga isprate. Sedam godina je proveo u meditaciji i molitvi, tražeći način da omogući ljudima da dođu do stepena kada će ojačati svoje telo i um, naučiti da dišu i moći da rade ostale vežbe. To je sančin kata.

Kako kaže naš sagovornik, osnovni elementi koje dobijamo sančinom su kontrola pravilnog prirodnog disanja i či energije tela, ravnoteža, sinhronizacija muskulature kod pravljenja pokreta, pravilan i čvrst stav, kontrola harmonije između tenzije i relaksacije tela, zatim koncentracija i velika manevarska sposobnost kretanja i okretanja tela u svim pravcima. Jednostavno, ta vrsta kate ima povoljan uticaj na zdravlje celog organizma jer čovek kroz katu postaje gipkiji, vitalniji i dugovečniji.

Psihološki aspekat

Kroz treninge sančin kate, Aleksandar Milenković, koji trenira u klubu poslednjih 14 godina, kaže da je mnogo doprineo svom zdravlju, kako s fizičkog aspekta, tako i s psihološkog. Sa 14 godina se posvetio toj disciplini, da bi tek s 21 uzeo crni pojas.

– Po prirodi sam prilično miran čovek, a pošto sam počeo da treniram kao tinejyer, mislim da me je treniranje podstaklo da ne padnem pod uticaj lošeg društva, iako nikada nisam bio sklon tome – iskren je Milenković. – S fizičkog aspekta mi je pomoglo da ojačam telo, a neke životne probleme uspem da iznesem pozitivno, što kroz razgovor s trenerom, što samim treningom. Najviše mi znači postizanje gipkosti i rad na istezanju tetiva jer sam kao mali povredio ligamente na skočnim zglobovima i vežbe su mi dosta pomogle da rešim taj problem, ali i problem ravnih stopala. Ovaj sport nas uči da budemo ljudi, dok mi želimo da taj stil života Okinavljana prenesemo na nas. Oni su jedni od najdugovečnijih ljudi na svetu, pa zašto ne bismo preuzeli to od njih i učinili nas dugovečnijima?

– Sančin stav se pokazao kao jedan od najstabilnijih položaja, dok sančin iskorak razvija sposobnost kretanja uz istovremenu zaštitu vitalnih delova tela – kaže Gobeljić. – Okinavljani važe za najdugovečniji narod na planeti, stoga se vežbanje na Okinavi vodi činjenicom da se telo dovodi u stanje kada ne oseća bol, dok um ne poznaje strah. U sančin kati kod odraslih je karakteristika da se radi testiranje provere čvrstine stava, trupa i ekstremiteta. Nekada se to radi pipanjem, a nekada udarcima. U zavisnosti od toga koliko je čovek jak, udarci su jači i tu se dovodi u pitanje taj mentalni aspekt, pošto čovek mora da ostane miran dok ga neko udara testiranjem, a njegova hemija u organizmu se menja. U tim trenucima se dešava da osoba nauči da kontroliše adrenalin, što je veoma teško.

Kako kaže, sančin kata ide toliko duboko da oni koji je treniraju uspevaju da kontrolišu hemiju u organizmu, što im u situacijama kada ih neko provocira može pomoći da ostanu mirni i staloženi, koristeći ispravno svoju hemiju u organizmu.

Tekst i foto: I. Bakmaz

Projekat „Sportom do zdravlja” sufinansirao je Grad Novi Sad, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac