Pravna zavrzlama put ka bespravnoj gradnji

zaštite prostorno-kulturno-istorijske celine „Gradsko jezgro Sremskih Karlovaca”, nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja, dogodilo se. Od stupanja na snagu te odluke 20. februara, svi objekti na pobrojanim parcelama u okviru te granice, kao i u zaštićenoj okolini, su, kada je reč o novoj gradnji, dogradnji i nadgradnji, u nadležnosti Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, što praktično znači da njihovi vlasnici lokacijske uslove i građevinske dozvole u tim slučajevima ne mogu dobiti u Sremskim Karlovcima, nego u pomenutom sekretarijatu u Novom Sadu. 

Sama po sebi, kažu u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, odluka ima dobre strane jer će uticati na to da se izbegne podizanje bezvrednih objekata, koji nemaju nikakvu arhitektonsku vrednost i time narušavaju tkivo istorijskog grada, ali u kontekstu sprovođenja objedinjene procedure utvrđene Zakonom o planiranju i izgradnji koji uopšte ne prepoznaje zaštitu kultrunog nasleđa, i odnosi se prema kulturnom nasleđu isto kao prema bilo kojoj vrsti nove gradnje, odluka će predstavljati poteškoću za građane, veliko ograničenje i opterećenje.



– Tom odlukom, u čijoj izradi smo učestvovali, podelili smo objekte u toj celini na tri vrste – na objekte od posebne vrednosti, objekte od vrednosti i bezveredne – kaže arhitektkinja u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture Svetlana Bakić. – Po tome kako stvari sada stoje, smatra se da su svi objekti unutar prostorne celine od izuzetnog značaja, što je po mom mišljenju nonsens i nelogično jer ne može nešto što je bez vrednosti biti od izuzetnog značaja.

To znači da, ukoliko neko hoće da gradi ili da izvodi bilo kakve druge radove za koje mu treba dozvola, mora se obratiti Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, koji će onda pribaviti mere tehničke zaštite od Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, da bi potom izdao lokacijsku i građevinsku dozvolu. To i ne bi bilo tako veliki problem da nema komisije koja treba da pregleda dokumentaciju, a pri tom se retko sastaje i skupo naplaćuje to što radi. 

          

Kako kaže Svetlana Bakić, predlog je da se ta komisija ukine i iz procedure izostave bezvredni objekti, a jedan od načina za to jeste da se takozvani Zakon o Karlovcima reaktivira i dopuni odredbama da bi lokalna samouprava bila nadležna za bezvredne objekte.– Godinama smo radili na tome da Karlovci dobiju status prostorno-kulturno-istorijske celine od izuzetnog značaja, da bismo imali osnov za preduzimanje mera tehničke zaštite – kaže direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Zoran Vapa.

– Sad kad smo to uspeli, došli smo u kontradikciju s drugm zakonima. Čim se napravi pravna zavrzlama, kao posledica na terenu javlja se bepravna gradnja. To nam nije u interesu. Naš interes je da se ta procedura za dobijanje dozvole uprosti, a koliko znam, to je interes i Republičke vlade. Ako ostane ovako, nema šanse da neko ko treba da okreči fasadu ili obavi rekonstrukciju, za šta je potrebna građevinska dozvola, ispoštuje kompletnu proceduru.



Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture obratio se Ministarstvu kultre i informisanja, sugerišući predloge za izmenu takvog stanja. Izlaz iz te situacije je, po njima, u donošenju pravilnika ili tumačenja kojim bi se jasno naglasile obeveze lokalne samouprave i vlasnika u odnosu na Zakon o kulturnim dobrima, kao i razgraničile kategorije objekata unutar prostorno-kulturno-istorijskih celina.



– Predlog Opštinske uprave u Sremskim Karlovcima, Pokrajinskog i Republičkog zavoda, jeste da se reaktivira i remodeluje Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca, kojim bi se, između ostalog, dala ovlašćenja lokalnoj samoupravi, umesto Republike, odnosno Pokrajine, za izdavanje građevinskih dozvola na objektima koji su bez vrednosti unutar prostorno-kulturno-istorijskih celina – kaže Vapa. – Smatramo da se izmenom Zakona o izgradnji praktično ukida nadležnost Zavoda i značaj službi zaštite spomenika kulture, koji je sveden na izdavanje uslova, a ostala jurisdikcija iz Zakona o kulturnim dobrima je praktično stavljena van snage.



Z. Milosavljević