Pozorište „Teatrilo” otkriva najmlađima svet mašte i lutaka

Predstave s repertoara pozorišta „Teatrilo” ove godine su, kao i prethodne, zastupljene na „Brod teatru”, a u sve se godinama ulaže mnogo dobre energije i, pre svega, pozitivnih emocija. „Teatrilo” je počeo da radi  2010. godine kao nezavisno putujuće pozorište, te su po pozivu obilazili i manja mesta, u kojima nije bilo kulturnih dešavanja.

– Nekoliko godina radili smo kao nezavisna produkcija, a onda se ukazala potreba i prilika za osnivanje još jednog pozorišta u Novom Sadu – kaže glumica i organizatorka aktivnosti u pozorištu „Teatrilo” Ružica Bojović. – Sami smo napravili prostor 2014. godine i od tada se trudimo da održimo repertoar. U početku nas je bilo malo, ali vremenom smo okupili više glumaca, reditelja, scenografa, a i pisci iz cele Srbije prepoznali su naš trud i rad, pa se javljaju i priključuju nam se. Sledeća predstava koju planiram da uradim je „Miš Sveta”, a tekst mi je poklonila autorka iz Beograda Biljana Marković Jeftić.

Pozorište „Teatrilo” s decom radi kroz pozorišne predstave, školu glume, rođendane i organizovane posete. Svake nedelje u podne prikazuju predstave sa svog repertoara ili ugoste neko od prijateljskih pozorišta. Predstave su obično poznate priče, poput „Crvenkape i Vučka” ili „Mačka u čizmama”, ali prilagođene savremenom dobu.

Učestvuju i u humanitarnim akcijama. Kvalitet rada pozorišta zapazile su i različite organizacije širom grada i okoline, te ih je SKC „Fabrika” pozvao da učestvuju na „Brod Teatru”, a uspešnu saradnju imaju i s kulturnim centrima u Futogu i Rumenki. Ove godine „Teatrilo” je mladim glumcima, koji su završili studije, pružio priliku da se priključe radu u dečjim predstavama.

Predstave se osmišljavaju tako da budu bliske i roditeljima i deci, zabavne, ali i edukativne. One i odraslima nešto poručuju, između ostalog, da slušaju decu, da su i deca ličnosti, „mali ljudi“. Da bi deci predstava bila zanimljiva, potrebno je da poseduje neki sukob, mada, kako potvrđuje Ružica Bojović, pozorište bez sukoba ne bi ni postojalo.

Novije predstave na repertoaru „Teatrila” nastavljaju u tom smeru, ali sukob će biti dublji i govoriće o problemima koje deca imaju, a verovatno toga nisu svesna. Primer takve predstave je „Pobuna lutaka”, u kojoj je glavna junakinja devojčica okrenuta imaginarnom svetu mobilnih telefona i računara, ne primećuje igračke, te one odlučuju da pobegnu od nje. Deca u publici problem u predstavi počnu da gledaju iz ugla odraslih.

– Taj vid edukacije veoma je važan jer današnja deca nemaju susret sa svojom maštom, internet im sugeriše šta treba da gledaju – smatra Ružica. – Pozorište im otkriva svet mašte i lutaka, za decu magičan, svet kojem veruju. To bi trebalo podržavati, a mislim da je u našem društvu dosta zapostavljeno. Ipak, moram da priznam, imamo decu koja nam se stalno vraćaju, a kad i njih i roditelje pitam kako im ne dosadi, odgovore da oni to vole i svaki do­lazak im je novi doživljaj. Jedinstvo s publikom koje doživimo, najlepše je u svemu. Oni s nama igraju, srećni su, i to je trenutak kad shvatimo da nismo sve uradili uzalud.

        B. Pavković