POTROŠAČKO ĆOŠE Kozmetika najjeftinija na pijacama

Tako, na primer, za 750 ml tečnog sapuna na pijacama treba izdvojiti između 200 i 290 dinara, dok cena iste te kozmetike u prodavnicama i poznatim drogerijama, u zavisnosti od proizvođača varira, od 450 do čak 650 dinara. Premda se i u prodavnicama kozmetika može pazariti jeftinije ukoliko se naleti na dobro sniženje.

Cenu ne diktiraju samo brendovi već i prodavnice, budući da smo se i sami uverili u raznolikost cena u nekoliko radnji. Šamponi od 350 ml najpoznatije marke na pijacama koštaju oko 160 dinara, dok u prodavicama i drogerijama za iste treba izdvojiti oko 400. Upravo se zbog toga kod kupaca može javiti sumnja da kozmetički proizvodi koji se dosta jeftinije prodaju na pijacama nisu istog kvaliteta i sadržine kao oni u prodavnicama. 

Kako smo razgovarajući s trgovcima na pijacama saznali, kozmetika se uglavnom nabavlja u Mađarskoj, a iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija poručili su za naš list da je formiranje cena svih proizvoda, pa i kozmetike, slobodno, odnosno zavisi od toga koliku će trgovac primeniti maržu.

Novosađanka Kristina Ivković kazala nam je da kozmetičke proizvode uglavnom kupuje u drogerijama, a ponekada i na pijaci.

„Nisam primetila neke velike razlike, sem toga da su pojedini proizvodi poprilično jeftiniji na pijaci, što je veliki plus za njih. Ne mogu da kažem da je kvalitet kozmetičkih proizvoda na pijaci slabiji od onog u prodavnicama, ali ipak radije ih kupujem u drogerijama jer se osećam nekako sigurnije. Moguće da je to zbog same atmosfere koja vlada na pijaci, gde svi bučno nude proizvode, dok u prodavnici imam svoj mir i vreme da polako odlučim“, objasnila je Kristina.

Pošto se na pijacama kozmetika prodaje uz različite prehrambene proizvode, upitali smo direktora JKP „Tržnica” Dušana Bajića da li je to dozvoljeno. Po njegovim rečima, kozmetika ne sme da se nađe na tzv. zelenim tezgama, na kojima se prodaju sveži prehrambeni proizvodi, što se, po njegovoj evidenciji, i ne dešava.

„Na konditorskim tezgama, gde se između ostalog prodaje zapakovana hrana, dozvoljeno je prodavati kozmetiku“, kaže Dušan Bajić, dodajući da naplaćivači tri puta svakog dana obilaze sve tezge, a šefovi pijaca jedanput ili dvaput u toku dana obilaze novosadske pijace. 

Kvalitet kozmetičkih proizvoda kontroliše Sanitarna inspekcija. Tako je Pokrajinska sanitarna inspekcija lane nadzirala 16 industrijskih objekata za proizvodnju predmeta opšte upotrebe (POU), kao i 50 zanatskih objekata za proizvodnju POU, pod kojima se u pogledu zdravstvene ispravnosti podrazumevaju, između ostalog, i sredstva za održavanje lične higijene, negu i ulepšavanje lica i tela, kao i sredstva za održavanje čistoće. Ipak, kako su kazali u Pokrajinskom sekreterijatu za zdravstvo, propisi koji regulišu evidencije i izveštavanja u oblasti sanitarnog nadzora POU vode kao jedinstvenu kategoriju, ne izdvajajući potkategorije, poput kozmetike.

„Konstatovan je visok nivo usaglašenosti poslovanja tih subjekata s propisima, iz čega proističe utvrđivanje neznatnog stepena rizika.Kontrolisano je 86 objekata za promet POU na veliko i 1.712 za promet POU na malo, za koje je utvrđen neznatan rizik“, kazao je pomoćnik pokrajinskog sekretara za zdravstvo dr Rajko Bulatović.

V. Bijelić