Poruke mira i prijateljstva s mesta stradanja

su na brdu Vezirac položili vence na spomenik svim borcima poginulim u tom okršaju u kojem je učestvovalo gotovo 300.000 ljudi. Osim predstavnika amabasada Austrije, Mađarske, Turske, Delegacije EU u Srbiji, pokrajinske i gradske vlasti, poštu su odali i vitezovi Svetog Đorđa iz Austrije, obučeni u ceremonijalne odore i pod zastavom Habzburške monarhije.

S vrha Vezirca, gde je navodno bio glavni štab velikog vezira Damid Ali-paše koji je tog 5. avgusta 1716. godine vodio vojsku od oko 150.000 ljudi, poslata je poruka mira i simbolično je poručeno da se na tom mestu jasno vidi da nacije ne moraju da čekaju tri veka da bi se pomirile.

– Pre tri stotine godina naši narodi bili su neprijatelji, ali se sada povezujemo i sarađujemo i ovaj spomenik može da bude i spomenik našem prijateljstvu – poručio je mađarski ambasador Atila Pinter.

Turski ambasador Mehmet Kemal Bozaj istakao je da su se naše nacije ovde borile iz svojih opravdanih razloga.

– Tada smo se borili jedni protiv drugih, a sada smo ovde da odamo počast svim poginulima u bici i da obeležimo prijateljstvo naših naroda. Odavde možemo izvući pouku da nacije na Balkanu ne moraju da čekaju 300 godina da bi se pomirile. Ako uspemo u tome, na pravi način ćemo odati poštu svima ovde poginulim. Danas se zajednički borimo protiv terorizma, nasilja i ksenofobije, i ako uspemo da se ujedinimo oko toga, odaćemo počast poginulima- rekao je Mehmet Kemal Bozaj.

Ataše za kulturu u austrijskoj amabasadi Johanes Iršik naglasio je da je  bitka kod Petrovaradina odredila  budućnost jugoistočne Evrope. – Turska je izgubila uticaj, a Habzburška monarhija ga je stekla – kazao je on.-  Hiljade vojnika na obe strane ovde je izgubilo živote i danas im odajemo počast. Za Austriju su bitka i mir potpisan u Požarevcu doveli do povezivanja s ovim delom Evrope. Brojne kulturne i civilizacijske veze i dalje su vidljive i zbog toga Austrija i dalje ima bliske odnose sa Srbijom.

Prema rečima zamenika šefa Delegacije EU u Srbiji Oskara Benedikta, razlog dolaska svih na to mesto jeste odavanje počasti poginulima u jednoj od najvažnijih bitaka u ovom delu Evrope. Najbolji način da se to učini jeste da svi rade u korist mira, a Evropska unija je zasnovana na očuvanju mira.

- U ratovima neki pobede, neki izgube, ali svi ovde poginuli su gubitnici i neka počivaju u miru – kazao je Benedikt.

Organizator obeležavanja godišnjica te velike bitke, Asocijacija „Vezirac 1716“, po najavi Petra Mudrog, od naredne godine prepustiće organizaciju Novom Sadu. On je izjavio da je Grad mnogo učinio da se uredi okolina spomenika i asfaltirao je prilazni put.

– Ovaj datum važan je za sve narode ovog dela Evrope. Verujem da je ta bitka ujedno i prvi mali kamen temeljac ujedinjene Evrope kakva je danas – zaključio je Mudri, i predstavnicima Grada uručio kopije turskih dokumenata iz Otomanskog muzeja u Istanbulu koji se odnose na period neposredno pre i posle bitke.

Član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić rekao je da je Petrovaradinska bitka je, po sudu istoričara, jedna od najvećih koje su se odigrale na ovom prostoru i imala je ogroman uticaj na društveno-političke prilike toga vremena.

– Uvažavanje istorije govori o zrelosti nekog društva i zato je dobro da negujemo sećanje na presudne istorijske događaje koji su odredili pravac demografskih, geografskih, odnosno civilizacijskih kretanja. Međutim, sada je najvažnije istaći politiku mira, tolerancije i međusobnog uvažavanja kao jedinu ispravnu. Novi Sad nastavlja obeležavanje ovog značajnog datuma jer će već u ponedeljak u Muzeju grada biti otvorena izložba autora kustosa-istoričara mr Siniše Jokića posvećena Bici kod Petrovaradina – naglasio je Rožić.

S. Krstić

Početak konačnog kraja

U bici podno Petrovaradinske tvrđave 5. avgusta 1716. godine Habzburške trupe, sastavljene od Austrijanaca i Mađara i srpskih graničara, predvođene Eugenom Savojskim, za pet sati potpuno su potukle osmansku vojsku, čiji je glavni zapovednik veliki vezir Damid Ali-paša smrtno ranjen i kasnije preminuo, navodno u Sremskim Karlovcima. Dve godine kasnije potpisan je Požarevački mir, kojim je Otomanska imperija izgubila sva prava na zemlje severno od Save i Dunava.