Pomažu ljudima, a nemaju para za osnovne troškove
prostorom, ali i novim volonterima. Finansira se od donacija građana i preduzeća i novca dobijenog za projekte na gradskim i pokrajinskim konkursima. To međutim, nije dovoljno za namirivanje troškova zakupa prostora, računa za telefon, internet i slično.
– Donacije ne mogu biti redovan i siguran način finansiranja i u stalnom strahu smo da nećemo moći da funkcionišemo – kaže dugogodišnja volonterka „Srca” Slavica Ranisavljev Kovačev, ističući da je prostor najveća stavka u njihovom budžetu. – Grad je ranije ustupao poslovni prostor po povoljnoj ceni za organizacije od značaja za grad. To bi nam mnogo pomoglo u daljem radu. Nama je potrebna podrška za plaćanje osnovnih računa.Imamo mnogo korisnika, uz tendenciju rasta, a potrebno nam je malo novca za nastavak rada. Verujemo da će i država, kao i pojedinci, prepoznati značaj i uzeti učešće u održavanju „Srca”.
Centar ima 25 aktivnih volontera, koji jednom nedeljno odvoje tri sata da bi se posvetili nekome „s druge strane žice”. „Srce” ima radno vreme, svakog dana od 17 do 23 časa, i tada je moguće komunicirati s volonterima na tri načina - putem telefona 0800/300-303, preko imejl-adrese vanjacentarsrce.org ili četa koji se nalazi na njihovom sajtu njnjnj.centarsrce.org.
Međutim, da bi svoj zadatak u potpunosti ispunili, kao i unapredili usluge, za kojom je sve veća potreba, „Srcu” su neophodni i novi volonteri. Svi punoletni građani, koji žele da na takav način doprinesu zajednici u kojoj žive, mogu se prijaviti na obuku, koja će početi sredinom aprila. Prijave traju do kraja marta, a uputstvo za to mogu se pronaći na sajtu „Srca”.
– Našim korisnicima je posebno teško noću, te bismo želeli da proširimo radno vreme, a voleli bismo i da naše linije budu manje zauzete – kaže Slavica. – U ovom gradu, državi i regionu, postoji potreba za centrom poput „Srca”. Naši kapaciteti su daleko od dovoljnog i zbog toga želimo da imamo i još volontera. Nama je najznačajnije da osoba poseduje iskrenu želju da pomogne onome ko zove, da ne osuđuje, da ume da sasluša i pokuša da razume. Čini se da su to obične stvari, ali ako se zapitate kada vas je poslednji put neko saslušao, shvatićete da su te situacije veoma retke i da malo ljudi to ume.
L. Radlovački
Poverljivost i anonimnost – put do sigurnosti
Veliki broj poziva govori o potrebi ljudi da razgovaraju s volonterima Centra „Srce”. Poseban rast broja mejlova i četova, odnosno modernih vidova komunikacije, ukazuje na značaj pružanja podrške mladima. Kako volonterka Slavica Ranisavljev Kovačev smatra, od izuzetnog su značaja poverljivost i anonimnost korisnika, odnosno njihova sigurnost da ono što kažu ostaje u „Srcu”.
– Ukoliko osoba donese odluku da se ipak ubije, mi i to poštujemo – kaže ona. – Ipak, nemamo način da pratimo da li je neko zaista to učinio. Nemamo identifikator poziva, a Hitnu pomoć možemo da pozovemo samo uz saglasnost onoga ko zove. Na taj način se utvrđuju i granice naše odgovornosti.