Počela gradnja konaka

i najavio kao prvi zadatak nakon tog istorijskog događaja. Po rečima nastojatelja manastira i profesora Karlovačke bogoslovije protosinđela dr Kleope Stefanovića, nezahvalno je govoriti o rokovima za završetak, ali se on nada da će do Božića biti završeni zemljani radovi i izliveni temelji.        

– Moja želja je da taj konak bude delo našeg naroda, kako narod bude pomagao, tako će konak izlaziti na videlo – kazao je otac Kleopa. – To je svakako velika radost za sve nas koji živimo u Sremskim Karlovcima jer tu od patrijarha Georgija Brankovića do današnjih dana nijedan crkveni objekat nije sagrađen. Sledeći naše velike patrijarhe, velikane koji su i te kako zadužili srpski narod, upustili u smo se taj projekat da bi Sremski Karlovci i manastir Vavedenja Presvete Bogorodice imali lep manastirski konak u kojem će se sabrati bratstvo, monasi koji će svojom molitvom štititi, ne samo to mesto nego ceo srpski narod, i trpezariju gde će posle svake službe ljudi moći da se okupe i upoznaju.

Kako kaže otac Kleopa, to je svrha manastirskog konaka.

– Poznato je da su se ljudi u prošlosti okupljali oko manastira i da su znanje i iskustvo sticali u tim svetinjama, koje su bile čuvari naše istorije – ističe iguman Kleopa. – Svaka pomoć nam je doborodošla, u prvom redu molitvena, jer ništa se ne može učiniti bez blagoslova Božjeg i bez molitve. Zahvalni smo Bogu što nam je dao mogućnost da ponovo posle toliko godina gradimo istoriju u Sremskim Karlovcima i čvrsto verujem i Bogu se molim da u tome uspemo, uz blagoslov i nesebičnu i očinsku ljubav i podršku episkopa Vasilija, kao i molitvenu i materijalnu podršku srpskog naroda iz svih mesta gde se slavi Bog.

Proglašenje Vavedenjske crkve u Sremskim Karlovima manastirom izraz je dugogodišnjih težnji, koje su realizovane u ovoj godini u kojoj je Eparhija sremska proslavila tri velika jubileja svete porodice Branković – 530 godina od dolaska Brankovića u Srem, pet vekova od smrti Svetog vladike Maksima i trista godina od spaljivanja moštiju Svetih Brankovića.

Po zapisu iz Mineja iz 1561. godine, zasigurno se zna da je Crkva Vavedenja Presvete Bogorodice bila manastir. U porti te svetinje sahranjeni su 1730. egzarh Nikanor Pavlović, 1738. valjevski episkop Dositej Nikolić i 1761. godine hilandarski arhimandrit Gerasim. Tu počiva i jeromonah Makarije, zaslužan za obnovu svete obitelji. Godine 1726. u Gornjoj crkvi kršten je Jovan Rajić, potonji arhimandrit manastira Kovilja i naš poznati istoričar.

Nastariji podatak u kojem se spominje dojučerašnja Gornja crkva potiče iz 1559. godin, i to kao metoh manastira Hilandar. Mnogo toga tu svetinju čini posebnom i potvrđuju njenu duboku starost. Između ostalog, to su i bogoslužbene knjige, od kojih je jedna iz 1704. godine. U umetničkom pogledu, njenu vrednost predstavlja ikonostas Dimitrija Bačevića iz 1760, jedinstven po tome što sadrži elemente dvaju stilova. U kripti ispod oltara sahranjena su dvojica srpskih patrijaraha – Georgije Branković i Lukijan Bogdanović.

U martu 2014. godine u hramu su pohranjene mošti Svetog Nektarija Eginskog, velikog jerarha, čudotvorca i celebnika od malignih bolesti.

Z. Milosavljević

Pomoć dobrodošla  

Budući konak gradi se u gornjem delu parcele Vavedenjskog manastira. Zahvataće ugao ulica Patrijarha Rajačića i Karađorđeve i činiti celinu s baroknim ulazom u manastir. Svi koji žele da pomognu njegovu izgradnju, mogu to učiniti uplatom priloga na devizni račun otvoren u Erste banci IBAN RS 35340000001101428140 i dinarski 340-11014281-40.