Plesati znači voleti, a voleti znači živeti
Brojna istraživanja su pokazala da ples predstavlja mali, ali važan kutak u čovekovom životu, utočište u koje se uvek može otići i koje može pomoći da se rastereti od loših stvari
iz svakodnevnog života. On obogaćuje i hrani dušu čoveka, ima pozitivan psihoterapeutski učinak, dovodi čoveka u posebno raspoloženje, oslobađa podsvest i ne poznaje starosnu granicu.
Da je to tačno, potvrđuje trener i koreograf Gordana Oreščanin, koja kaže da je svoju školu plesa nazvala „Viva dens” jer za nju ples predstavlja ceo život.
– Plesati znači voleti, a voleti znači živeti – kaže Gordana Oreščanin. – To je slogan koji sam smislila devedesetih godina u ratnom stanju, kada sam prolazila kroz tešku krizu identiteta. Tražila sam šta je to što ja u ovoj sredini i u tim nesrećnim okolnostima mogu da radim i da se osetim živom i shvatila sam da je to ples.
Ona tvrdi da je ples zdrav i fizički i psihički, kako za decu, tako i za odrasle, i može se posmatrati i kao sport i kao kultura koja podiže svest na viši nivo.Naša sagovornica ističe da je u mnogim zemljama u inostranstvu ples sport bogatih ljudi jer samo oni sebi mogu da priušte taj nivo zdravlja i kulture, dodajući da je dobro što kod nas to nije slučaj. Po njenim rečima, ples je i ovde skup ako se neko profesionalno bavi baletom, ali zato postoje pravci kao što su strit dens koji ne iziskuje mnogo novca.
Govoreći o tome koliko ples može osloboditi od stresa, Gordana Oreščanin kaže da se ljudi koji su „zaraženi” stresom retko odlučuju za ples jer nemaju svest o tome da bi im on mogao pomoći.Na ples, bar kod nje, kako je istakla, najviše dolaze deca koja ni ne poznaju stres kao pojam, i tinejyeri koji su ili već išli na ples kao deca ili dolaze na nagovor roditelja. Tinejyeri su kategorija koja je upoznata sa stresom zbog škole i ispita i na njima se najbolje vidi koliko im ples pomaže i koliko su nakon treninga rasterećeni i srećni.
Gordana Oreščanin naglšava da za ples nikad nije kasno, da je dobro početi već u ranom dobu, ponovo se osvrćući na inostranstvo gde se, kako kaže, ljudi odlučuju za ples i u poznom dobu i pitaju se što se ranije nisu počeli time bviti.– Ako poredimo ples i jogu, to vam je kao da poredimo šta je starije – koka ili jaje, i zavisi u kojem delu sveta se to pitanje proučava – kaže ona. – Ples definitivno jeste sport, to sam više puta dokazala u naučnim radovima, i nisam jedina.
K. Bačkalić