Pivo nastajalo tamo gde nije bilo vinove loze
Srpsko-nemačko društvo “Vandrovka” na čelu sa prof. Vesnom Berić i Muzej Vojvodine polako postaju prepoznatljivi po zanimljivom serijalu predavanja “Reč ima gastronomija”,
koje je pre dve sedmice započeto u dva nastavka, predstavljanjem jela nemačkog stanovništva sa ovih prostora, a u četvrtak uveče “zaliveno čašom piva”. Izuzetno posećeno predavanje Zorana Stevanovića, arhiviste Arhiva Vojvodine, o počecima pivarstva na prostorima današnje pokrajine, proteklo je za tili čas, u nadi da će lepa ideja zaživeti i trajati što duže.
Stevanovićeva specijalnost je obrada stare arhivske građe na nemačkom jeziku, a pod “starom” se podrazumevaju sve arhivalije do 1918. godine.
- Mnogo toga mogli smo da čujemo i da pročitamo o nastanku pivarstva, ali ako se držimo arhivske građe i pisanih podataka koji postoje, onda ipak, dobijamo realniju sliku. Često se nagađa kada je pivo nastalo, pa se tako pominju prvi pisani izvori koji navode da su Sumerani 6.000 godina pre nove ere imali čak 16 vrsta piva, ali naučne činjenice potvrđuju da se o prvim zvaničnim zapisima može govoriti uporedo sa razvojem nastanka pismenosti. Legenda, pak, kaže da je “pivo nastajalo tamo gde nije bilo vinove loze, te je bog Oziris pokazao kako se pravi piće od ječma” - predočio je Stevanović.
Moglo se čuti da se već u neolitu pominjao napitak koji je nazvan “pivo”, a isti naziv prisutan je i u Mitu o Gilgamešu i Hamurabijevom zakoniku, a pravio se od zobi, šafrana, pelina...
- Kada je o području Vojvodine reč, Stojan Novaković poreklo hmelja i slada vezuje za Stare Slovene, a hmelj se pominje od 8. veka. Kod Srba, prve pisane izvore o poznavanju piva nalazimo u 13. veku, u pismu kralja Vladislava manastiru Bistrica u Polimlju. Govori se o sladu i hmelju, te je pretpostavka da je reč o pivu. Ipak, tek proterivanjem Turaka sa ovih prostora, pivo kao takvo donose Nemci krajem 17. i početkom 18. veka - napomenuo je predavač.
Najzanimljiviji deo za publiku bio je svakako presek nastanka pivara po Vojvodini.
- Petrovaradin je u 18. veku imao značajan pivarski sektor, čemu je znatno doprinelo prisustvo vojske i nemačkog stanovništva, a kao prvi značajniji pivar pominje se Johan Krištof Lajbinger, koji je istočio 1.718 buradi piva, zapremine 220 litara. U to vreme postojala su burad zapremine od jednog, dva i četiri “akova”. Kakva je konkurencija vladala u pivarskom sektoru svedoči i podatak da se 1721.godine pivar Martin Zendl preselio u Karlovce! U vreme Austrougarsko-turskog rata Johan Georg Brajer proizveo je u Petrovaradinu 2.250 “akova”. Akov ili vedro podmirivalo je 160 “bečkih” 0,35 l, ili 128 “požeških” krigli od 0,42 l.
Stevanović je naglasio da je najznačajnija pivara u Petrovaradinu u 18. veku bila vlasništvo Paula Jakoba Vurma iz 1740. godine.
- U susednim Karlovcima 1722. godine Kenig i Brajtenber dobili su odobrenje da naprave novu pivaru, a da su Karlovci bili i pivarski, a ne samo vinski kraj, svedoči i naselje koje se danas zove “Pivara”. Što se Novog Sada tiče, postoje podaci da su proizvođači piva iz Racke Varoši,što je nekadašnji naziv Novog Sada, prodavali pivo u Petrovaradinu, a 1748. pominju se dve pivare, sudije Ignjaca Hajla i Johana Rojzera.
Na predavanju se moglo čuti i da se u Kamenici od 1718. do jula 1719. godine proizvodilo 700 “akova” piva, 1722. pominje se ime pivara Matijasa Lembahera, da je Pančevačka pivara otvorena 1722, a zatvorena 1977. godine, te da je 1991. proglašena za “kulturno dobro”, a kao prvi zakupac pivare pominje se Jevrejin Abraham Keliš. Prva pivara u Vršcu postojala je od 1720. do 1730.godine, postoje podaci da je u 18. veku Žabalj imao jednu, a Koviljski šanac dve pivare. Ime Franca Petenhofera i 1754. godina vezuju se za Bečej, dok se prvi pisani podaci za Apatin podudaraju sa 1765. godinom, iako se na etiketi najpoznatijeg apatinskog piva nalazi utisnuta 1756. godina - napomenuo je Stevanović.
Tekst i foto: S. Savić
Sveti Florijan posvađao žandare i pivopije
U Velikom Bečkereku 1745. otvorena je prva pivara koja je 1807. izgorela u požaru, a zanimljiva anegdota vezuje se za 4. maj 1785.godine.
- To je datum Svetog Florijana, zaštitnika piva, kada je u gostionici izbio sukob žandara i gostiju. Sukob je nastao pošto su gosti ostali nakon 22 časa, kada je trebalo da usledi fajront - rekao je Stevanović.