Penzionerima uz kafu, priču i šalu vreme proleti
Dnevni centar Udruženja penzionera grada Novog Sada svakodnevno organizuje zabavne aktivnosti i različite vidove pomoći za starije građane.
Dnevni centar Udruženja penzionera grada Novog Sada svakodnevno organizuje zabavne aktivnosti i različite vidove pomoći za starije građane.
Osim raznih sekcija, radionica, razonode poput pikada, karata, šaha, novina i televizije, nudi im se kupovina na rate da bi što lakše mogli sebi da priušte šta im je potrebno. Na taj način mogu nabaviti ogrev na šest rata, suhomesnate pakete od osam i deset kilograma na tri rate, zimnicu, livadski i bagremov med, kućnu hemiju...
Na istoj adresi, u Poštanskoj 3, nalaze se i muško-ženski frizerski salon, krojačka radnja i prodavnica bele tehnike koja robu nudi na 12 rata, bez kamate. Dva puta mesečno udruženje organizuje izlete u banje Termal u Vrdniku i Junaković u Apatinu. U ponudi su i višednevna putovanja u nekoliko banja u Srbiji i u Grčku na more od kraja maja do kraja septembra, koja je takođe moguće platiti na rate.
Na red u frizerskom salonu se čeka i pola sata pre otvaranja, a frizerka Ljubica Miščević kaže da penzioneri najčešće skraćuju kosu, po 80 dinara za muško šišanje i 110 za žensko, mada ona radi i sve druge usluge kao što su farbanje i mini-val.
– Sve usluge su po ekstrapovoljnim cenama, koje ne možemo ni nazvati cenom već simboličnom pomoći penzionerima s malim primanjima – veselo priča Ljubica.
Domaćica Dnevnog centra Vera Roža, koja dočekuje goste već tri godine, od njegovog otvaranja, kaže da joj ništa nije teško jer sve radi isključivo drugarski.
– Meni je boravak ovde terapija i uživanje, upoznajem nove ljude – otkriva nam Vera. – Družimo se, zajedno se smejemo i tako nam vreme brzo prođe.
Penzioneri među sobom komentarišu da je najbolja kafa u gradu kod Vere, a ona se skromno opravdava tvrdeći da je je tajna u tome što se oseća kao da je kod svoje kuće i tako dočekuje sve goste. Popularni napitak simbolično košta 30 dinara, a čaj 20, da bi pokrili troškove utrošenog materijala. Leti, kad je sezona odmora, poseta Dnevnom centru, koji je otvoren radnim danima od 9 do 13 časova, manja je. Svakodnevno se smenjuje njih 20-30, dok ih je u jesen i zimu mnogo više i dešava se da je svako mesto popunjeno. Članarina udruženja je 300 dinara godišnje i 25 dinara mesečno.
Već nekoliko godina u okviru Udruženja penzionera sprovodi se obuka za rad na računaru, koja košta 2.000 dinara mesečno i moguće ju je otplatiti na rate.
Stručni saradnik Udruženja za rad s računarima Đura Geci kaže da je cilj približiti tehnologiju starijoj populaciji, koja mahom zazire od računara. Ima onih koji poznaju osnove korišćenja računara, dok neki nikada nisu uzeli kompjuterski miš u ruku.
– Sve se svodi na osposobljavanje penzionera za komuniciranje preko interneta s onima koji su im udaljeni korišćenjem „Skajpa”, slanjem mejlova i poruka – objašnjava Geci, dodajući da se časovi održavaju u grupama dva puta nedeljno po dva sata, na četiri računara s veb-kamerama.
Potpredsednik Udruženja penzionera grada Novog Sada Siniša Brankov ocenjuje položaj penzionera kao ne baš idealan, ali je uveren u to da je svakim danom sve bolje.
– Mi smo dali najveći doprinos državi, podneli smo najveći teret i svesni smo toga da je žrtvovanje bilo na nama, ali sad smo se stabilizovali i očekujem boljitak – objašnjava Brankov.
Novosadsko Udruženje penzionera aktivno je na svim poljima. Nakon letnje pauze, redovne sekcije počinju 1. septembra, a Kulturno-umetničko društvo Udruženja penzonera grada Novog Sada ima aktivnu folklornu i horsku sekciju, nastupa i posećuje skupove svih kulturno-umetničkih društava u Srbiji. Monografija Udruženja penzionera povodom 70 godina postojanja biće predstavljena 26. oktobra u Srpskom narodnom pozorištu.
U toku su radovi u prostorijama u Poštanskoj 3, gde majstori kreče i postavljaju laminat, a penzioneri kažu da ima još posla i da se nadaju da će se i to rešiti u budućnosti. Grad Novi Sad finansijski pomaže Udruženju penzionera putem različitih konkursa i projekata, te je tako pomogao i aktuelnu obnovu prostorija.
Tekst i foto: M. Rašić