Otvorena čitaonica - Klub za decu i mlade na Novom naselju
NOVI SAD: Kad je pre pet godina pokrenula „Otvorenu čitaonicu” u svom komšiluku – u Ulici seljačkih buna 27 na Novom naselju, nekadašnja prosvetna radnica u OŠ „Prva vojvođanska brigada” Vesna Marković zamislila je prostor koji nije škola, a nije ni kuća, i u kojem deca imaju priliku da zavole knjigu.
Uz pomoć sina Mihajla, lingviste, nastoji da opismeni đake, pomogne im pri učenju i izradi domaćih zadataka, ali i da nađe vremena za tinejyerske boljke. Vrata tog toplog kutka, za koji bi se moglo reći da je neka vrsta tematski osmišljenog produženog boravka, otvorena su od 11 do 16 sati svakog radnog dana tokom školske godine, a sredom i četvrtkom za vreme raspusta.
„Otvorena čitaonica” je praktično produžetak onog čemu sam posvetila ceo radni vek, kaže gospođa Vesna, dodajući da je žudela za slobodnim i kreativnim mestom, zamišljajući decu kako joj radosno trče u susret.
Kako je dodala, očekivala je da će je koristiti đaci od petog do osmog razreda, međutim, na molbu učiteljica, počeli su da dolaze i mlađi, od drugog razreda organizovano, a od četvrtog sami, s tim što insistiram na tome da se uvek jave roditeljima. Beskrajno sam zahvalna kolegama koje su od starta razumele šta će se ovde odigravati i na neki način to potpomogle.
Kada je pre nekoliko godina nabasala na knjigu filozofa Bertranda Rasela „O obrazovanju i vaspitanju”, prepoznala je u njoj svoju nit-vodilju, a to je prenošenje znanja rukovođeno ljubavlju. U vremenu kada je porodica primorana na to da posao stavi ispred kvalitetno provedenog vremena s decom, Vesnina ideja naišla je na potpuno odobravanje.
Odrasli me pitaju koliko se to plaća, a ja stidljivo kažem: „Ne plaća se” „Pa gde to ima?” „Ima ovde”, dodajem. Iako sam uložila lična sredstva i zovem je svojom, mislim da je „Čitaonica” ipak društveno dobro. Kada sam počela da realizujem tu ideju, mislila sam da će se ona preslikati i na ostale novosadske kvartove. Nažalost, to se nije desilo.
Koliko je sa đacima obnavljala gradivo, prvenstveno iz istorije, biologije i geografije, mogla bi bez problema da završi s peticom razrede od petog do osmog. U opuštenoj atmosferi, osim za učenje i čitanje uvek nasmejana Vesna, s kojom su svi na „ti”, ima vremena za druženje, pa i poveravanje.
Ako je nešto bitno, nađem načina da to prenesem roditeljima, ali ako su u pitanju ljubavni jadi i dečje gluposti, njima ne opterećujemo mamu i tatu, dodaje ona.
Kako kaže, veoma joj je važno što dolaze i deca koja su, uslovno rečeno, problematična.
A posebno mi je drago kada uočim promenu nabolje, kojoj sam, nadam se, ja doprinela. Kako kaže izreka: „Nahrani jednog čoveka, nahranio si svet.” Moglo bi se reći i: „Pomozi jednom detetu i pomogao si čovečanstvu”, poručuje gospođa Vesna.
Tekst i foto: S. Milačić