Otvara se spomen-soba Dejana Medakovića u karlovačkoj Biblioteci

Medakovićev naslednik poklonio je biblioteci pisaći sto s kraja 19. i početka 20. veka, na kom je Dejan radio, njegovu pisaću mašinu, stolicu i fotelju, te posebnu stolicu za noge. Sve to sa knjigama činiće Spomen-sobu Dejana Medakovića u karlovačkoj Biblioteci, u kojoj teku pripreme za otvaranje, koje će biti upriličeno na akademikov rođendan, 7. jula, kada se navršava i stogodišnjica od njegovog rođenja. Kuriozitet buduće stalne postavke biće lutka obučena u Dejanovu garderobu, sa šeširom i mantilom po kojima je bio prepoznatljiv.

- Soba Dejana Medakovića biće označena na vratima pločicom, a na ulazu u biblioteku stajaće tabla na kojoj će to isto biti naznačeno – kaže Blaženka Marković iz Zavičajne zbirke Gradske biblioteke, uz napomenu da je toj ustanovi kulture čast što je čuvar dela književnog blaga poznatog i cenjenog akademika. – Knjige iz Spomen-sobe Dejana Medakovića moći će da se koriste, ali ne i iznose iz biblioteke. Fundus koji se nalazi kod nas sastoji se, mahom, od stručne literature, prevashodno knjiga iz istorije umetnosti, nacionalne istorije, znatnog broja monografija, beletristike. Posebnu vrednost dela lepe književnosti čine primerci, a takvih je dosta, sa posvetama autora. U svakom slučaju, dela koja mi baštinimo su ona koje je on čitao i koja pokazuju obim i opseg njegovog interesovanja.

Kako je u razgovoru za „Dnevnik“ nedavno rekao Pavle Medaković, puno je razloga uticalo na odluku da očevu biblioteku pokloni Sremskim Karlovcima. U prvom redu na to ga je podstakla činjenica da je Dejan Medaković prvi počasni građanin Sremskih Karlovaca otkako je to mesto devedesetih postalo opština. Drugi razlog su gimnazijski dani koje je Dejan Medaković proveo u Sremskim Karlovcima.

– Školovanje u Karlovačkoj gimnaziji je bilo izuzetno dragocen period u životu moga oca – rekao je tada Pavle Madaković za „Dnevnik“. – Gimnazijski dani su ostavili duboki trag na njegovu ličnost, obrazovanje, usmerenje na društvene nauke i istoruju. Pre nje, on je išao u klasičnu gimnaziju i malu maturu položio na Badiji, na Korčuli, kod franjevaca. Taj spoj Badije i Karlovaca veoma je uticao na njegov dalji razvoj kao naučnika, koji se uskostručno opredelio za barok kod Srba, iako su i opšta naša istorija i kultura i srednji vek bili predmet njegovog interesovanja. Još jedan razlog uticao je na ovakvu moju odluku. On je iskreno voleo Karlovce i smatrao sam da je zbog svega sasvim opravdano da knjige poklonim njima. Postojala je samo mala dilema - da li da to bude gimnazijska ili gradska biblioteka. Pošto nisam znao prostorne kapacitete, nakon razgovora sa upravnikom Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima Žarkom Dimićem, odabrao sam ovu drugu. 

Zorica Milosavljević