Osnovci i penzioneri u istom timu

Ekipe su bile mešovite, sačinjene od učenika i penzionera, a zajedničkim snagama svaki tim se trudio da sakupi što više bodova nadmetajući se u šahu i bacanju alki. Pored škole domaćina, učestvovali su i đaci iz osmoletki “Nikola Tesla”, “Vasa Stajić” i “Sonja Marinković”, kao i OŠ “Jovan Dučić” iz Petrovaradina. Inače, međugeneracijska saradnja traje već neko vreme, ali je ovo prvi put da su korisnici Gerontološkog centra posetili neku školu.

- Prošle godine smo počeli da organizujemo posete novosadskih učenika našim domovima, kitili smo zajedno jelku, družili se pred Novu godinu, pravili su nam priredbe, te smo rešili da proširimo tu saradnju - kaže direktorka Gerontološkog centra Slavica Škrbić. - Naši korisnici kažu da im dečje posete mnogo znače. Mnogi od njih imaju unuke koji su daleko i sa kojima ne mogu da provode vreme. Kada smo prošle godine krenuli sa druženjima bilo je i suza, a sada me zaustavljaju po domu i pitaju kada će nam ponovo doći deca. Mališani nose neverovatnu energiju, preko potrebnu starijima, koja prosto podmlađuje.

Direktor “Tozine” škole, Petar Narančić rekao je da je velika čast i zadovoljstvo za školu da mališani mogu da provode vreme sa najstarijim sugrađanima. To, kaže, rezultira kvalitetnom dobrosusedskom saradnjom, a đake, između ostalog, uči da budu humani i da poštuju starije.

- Bake i deke su super, snalaze se s nama i izgleda da se deci sviđaju - kaže Tara koja ide u drugi razred. - Znaju dobre trikove i po neke šale. Kažu da će to da se dešava svake godine pa ćemo se još družiti.

Druženje sa mališanima, na radost bake Vasilije, ali i ostalih učesnika takmičenja, nastaviće se koliko ovog meseca. Naime, u okviru programa “Sunčana jesen života”, osnovci iz škola “Svetozar Marković Toza” i “Jovan Dučić” posetiće svoje starije drugare i drugarice u Gerontološkom centru “Novi Sad”, gde će im održati i priredbu.

Novom druženju raduje se i baka Vasilija Čopik, koja je sa 91 godinom najstarija sportistkinja gerontološkog centra “Novi Sad”. Kako kaže, u mladosti je bila neaktivna, pa je želela da počne da se rekreira kako bi bila korisna i sebi i drugima. Rešenje je pronašla u klubovma Gerontološkog centra kojima rukovodi Vesna Matić, gde penzioneri mogu da igraju pikado, domine, šah i mnoge druge igre koje pokreću telo i duh, a osvežavaju um, što je, kaže Vasilija, za starije vrlo bitno.

- To nam je drugi dom, gde imamo rekreaciju, ali i druženje i razgovor - kaže Vasilija Čopik. - Mi stariji nemamo gde i to nam je način da se aktiviramo, da budemo u društvu, proveselimo se, a kada smo tužni da dobijemo tople reči, prijateljsku ruku i lepe misli koje nam mnogo znače. A druženje sa decom je toliko korisno! Velika je to radost i prosto mi daje krila. Samo kad čujem njihove glasove... Inače, živim blizu škole, pa kad čujem graju, odmah pomislim na moje, koji su malo dalje od mene. 

D. Ristić