Organizacija ukazuju na prekomernu upotrebu veštačke rasvete

Osim teme svetlosnog zagađenja, organizacija se bavi promocijom ekoloških stilova života, u okviru čega organizuju i noćne šetnje Fruškom gorom, upravo zbog činjenice da se količina nepotrebne svetlosti najbolje prepoznaje tokom noći, a ujedno je šetnja vid očuvanja zdravlja.

Među mnogobrojnim članovima organizacije, pojedincima i udruženjima, četiri su ključna – Društvo mladih istraživača „Branislav Bukurov“, Klub fizičara Prirodno-matematičkog fakulteta, Astronomsko društvo „Novi Sad“ i Naučno-istraživačko društvo studenata biologije i ekologije „Josif Pančić“.

– Prekomerno osvetljenje ulica je nešto što svakodnevno viđamo, a sad je tu još i novogodišnja rasveta – objašnjava jedan od osnivača organizacije Bojan Đerčan. – Javna rasveta bi trebalo da bude ekološka, projektovana tako da osvetli potreban prostor, a ne da se nepotrebno rasprši u atmosferu. Krivac za to je ljudski faktor, a moglo bi se rešiti, pre svega, širenjem svesti među ljudima. Zbog toga organizujemo predavanja i često se događa da nam ljudi potvrde da im tokom noći zaista smeta jaka ulična rasveta, a tokom jedne ankete pojedini građani skrenuli su pažnju na određene delove grada, koji, kako su rekli, svetle kô Menhetn. U želji da osvetli sve živo, čovek je preterao. Za osvetljenje se savetuje da se koristi do 3.000 Kelvina jer taj naranyasto-žuti deo spektra ne uznemirava živi svet.

U okviru projekta „Ekološka supernova“, organizacija „Carpe Noctem“ objavila je „Priručnik o svetlosnom zagađenju – definicija, uzroci i posledice“. U njemu su dali osnovne informacije o tome na koji način svako može uticati na smanjenje zagađenja.

– Predvideli smo da tu publikaciju pošaljemo u sve škole i fakultete do kojih uspemo da dođemo, u biblioteke, ekološka i astronomska udruženja u Vojvodine i u Beogradu – istakla je Dajana Bjelajac. – Priručnik je prilagođen svakom uzrastu, tako da mogu svi da ga koriste. Osim toga, obići ćemo nekoliko gradova i posetiti tamošnje škole, održati radionice, a za građanstvo ćemo organizovati naučno-popularna predavanja. U saradnji s astronomskim društvima u Vojvodini, tokom tih poseta ljudima ćemo omogućiti posmatranje kroz teleskop, a ujedno im pokazati metode pomoću kojih će naučiti da sami izmere svetlosno zagađenje u svom domaćinstvu.

Organizacija „Carpe Noctem“ je najveći broj aktivnosti ostvarila na festivalima nauke i u okviru manifestacije „Noć istraživača“, a tokom poslednjih meseci najveći akcenat stavljen je na organizaciju eko-festivala „Zvezdani triatlon“, u celini posvećen tome na koji način je svetlost bila korišćena nekad, a koliko su ljudi sada „razmaženi“ zbog činjenice da svetlost imamo kad god hoćemo. Centar događaja bio je na Popovici, odnosno na Fruškoj gori, gde su realizovali noćne šetnje. U prostorijama Udruženja ljubitelja prirode „Gorski smeško“ organizovali su naučno-popularna predavanja, u okviru kojih je profesorka sa Odseka za psihologiju Snežana Tovilović govorila o iracionalnim strahovima od tame i kako ih prevazići. Biolozi su se predstavili s tri logorske vatre, a fizičari su postavili teleskope kroz koje je svako mogao da posmatra nebo.

– Bilo je tu afro-rumba plesa oko vatre, kao i yeza, jer želeli smo da se ljudi, uz sve što nauče, osećaju komforno u tamnim uslovima nadomak šume, te da razviju pozitivan osećaj prema tami – naglasila je predsednica organizacije Dajana Bjelajac. – Festival smo nazvali „Zvezdani triatlon“, jer zvezde su prva pojava koja se na nebu ne vidi zbog velike količine veštačkog osvetljenja, a triatlon je zbog toga što smo u okviru festivala obradili tri teme – na koji način svetlosno zagađenje utiče na prirodu, svemir i na kulturu i umetnost.

Astro-šetnje Fruškom gorom privukle su veliki broj učesnika svih generacija.

– Veoma je interesantno videti kako ljudi reaguju kad ih pred sumrak povedemo u šetnju šumom – navodi Dajana Bjelajac. – Imali smo zanimljivu situaciju baš prilikom prve astro-šetnje. Ljudi su krenuli, bili veseli i glasni, razgovarali, i kad smo pred šumom zastali čekajući da se svi okupe, ođednom je zavladao muk. Ušli smo u šumu i svi su počeli da šapuću. U suštini, nije došlo ni do kakve promene, osim što su ušli u nešto nepoznato i van zone komfora na koju smo navikli. Nakon sata provedenog u šumi, čim su navikli na tu atmosferu, nastavili su da galame. Dakle, dovoljno je bilo neko vreme da se prilagode i shvate da su u toj tami zapravo bezbedniji nego u gradu. Na taj način želeli smo da im pokažemo da ta tama nije bauk i da razmisle o problemu svetlosnog zagađenja jer promena počinje od pojedinca.

B. Pavković