Oko 11.500 radnika radi na novosadskim gradilištima
Novi Sad je za kratko vreme postao veliko gradilište, a kranovi su vidljivi u gotovo svakom delu grada - stanogradnja je u ekspanziji, ulaže se u velike projekte poput brze pruge, Muzičko baletske škole, Kineske četvrti, asfaltiraju se putevi, postavlja kanalizacija.
Prema procenama na novosadskim gradilištima angažovano je oko 11.500 radnika, a kako objašnjava predsednik Sindikata građevinarstva Vojvodine i Novog Sada Josip Modić to je veliki pomak u odnosu na period nakon privatizacije kada ih je bilo svega 5.500.
- Te 2010. godine su mnoga preduzeća otišla u stečaj, kvalitetni majstori u inostranstvo, a bez posla ostalo oko 38.000 radnika, pa je rad na crno cvetao - podseća naš sagovornik pojašnjavajući da su neimari, kako bi skrenuli pažnju na situaciju u kojoj su se našli, stupili u jednosatni štrajk upozorenja.
Građevinska industrija se oporavila i beleži rast od 5,9 odsto - najveći među privrednim granama. Prema Modićevim rečima treba imati u vidu da je na građevinarstvo direktno “naslonjeno” 28 privrednih grana, a više od 40 indirektno. Osim toga, što više posla ima za neimare to će se više novca sliti kako u republički tako i u gradski budžet.
Ipak majstorima na gradilištu nije lako jer već s prvim suvim i toplim danima zasuču rukave i rade do zime, nakad i po deset sati dnevno, a nisu pošteđeni ni vikendom. Zbog toga se smatra teškim i iscrpnnim poslom, kao i jednim od najrizičnijih jer često dolazi do povreda i do smrtnih slučejava.
- Uvek fali kvalitene radne snage, jer su mnogi majstori otišli u inostranstvo u potrazi za većom zaradom, pa su najdeficitarniji tesari, armirači, električari, varioci... - nabraja Modić i dodaje da se taj nedostatak nadomešćava prekvalifikacijom, te da u naš grad dolaze i radnici s juga države gde se manje gradi. - Većina smrtnih slučajeva se desi u firmama u kojim radnici rade na crno, odnosno nisu prijavljeni. Nedavno smo dobili izveštaj od nadležnih da se upravo to dogodilo u januaru kad je radnik poginuo nakon pada s krova. Nekada nisu samo poslodavci krivi, već se i radnici “opuste” misle da su sigurni i da im se ništa ne može desi pa ne koriste zaštitnu opremu. Kako bi se to sprečilo potrebno je da svaka kompanije ima osobu zaduženu za bezbednost i zaštitu na radu, kao i akt o proceni rizika za svako gradilište i radno mesto.
Dualno obrazovanje je model srednjeg stručnog obrazovanja u okviru kog se znanje stiče i u školi i u kompaniji. Učenjem kroz rad đaci usvajaju praktična i primenjiva znanja u realnom radnom okruženju.
- Ovakav način obrazovanja je odlična prilika da đaci dobiju stipendiju i da odmah nakon završenog školovanja imaju obezbeđeno radno - mesto ističe Modić, ali napominjući da je u građevinskoj industriji, za razliku od na primer IT sekotora, interesovanje izuzetno malo.
Prema rečima našeg sagovornika dnevnice su zadovoljavajuće, ali da u građevinskoj industriji i dalje je određeni broj radnika zaposleno na crno, ili su prijavljeni na minimalac, a ostatak zarede im se isplaćuje “na ruke”. Radnici ne bi trebali da pristaju na to jer su u gubitku - nemaju godišnji odmor, pravo na bolovanje i sl.
Modić se nada da će se u skorijoj budućnosti oformiti i Savet za građevinarstvo kako bi se nadležnima ukazalo šta dobro funkcioniše u toj privrednoj grani, a šta bi se moglo popraviti, kao i da se osmisli strategija za smanjenje broja radnika zaposlenih na crno. Kako kaže postoji ideja da se oformi konzorcijum naših građevinskih kompanija koje bi mogle konkuriste na velikim projektima u našoj državi, regionu ali i na bliskom istoku, kao nekad.
S. Kovač