Ograničiti deci vreme ispred televizora

 ili veoma slabo govore. Nepravilnosti se manifestuju u vidu mucanja, supstitucije, distorzije, odnosno nepravilnog izgovaranja pojedinih glasova, disleksije, kao poremećaja čitanja...



Po rečima logopeda dr Ide Bosnić, mediji su se pokazali kao visokorizični faktor po razvoj govora i jezika, pogotovo ako je dete izloženo televizoru, telefonu ili kompjuteru u uzrastu između prve i treće godine. Upravo je to period kada se govor kod dece najintenzivnije razvija, a kao posledice preteranog gledanja i korišćenja medija javljaju se neprogovaranje, kasno progovaranje, selektivno slušanje, siromašan rečnik, razvoj specifičnih oblika ponašanja, propraćenih preteranom motornom aktivnošću, nedostatatkom pažnje i socijalne interakcije. Veliku ulogu igra i izbacivanje dude-varalice.



– Smanjiti broj sati koje dete provodi gledajući televiziju i na kompjuteru je prva stvar koju predložimo roditeljima kada dođu kod nas – rekla je dr Ida Bosnić. – Roditelji medije često koriste kao dadilje, a tada su deca izložena neprikladnim sadržajima, koji ne deluju podsticajno na razvoj govora i jezika. Preporuka roditeljima dece koja ulaze u razvojnu fazu govora je da ograniče vreme koje dete provodi ispred televizora ili drugih medija, uz odabrani sadržaj koji je prikladan za decu u navedenom uzrastu.



Slušanje je, po rečima naše sagovornice, veoma važno za učenje govora jer, slušajući ljude oko sebe, dete uči nove reči i glasove. Zbog toga je važno pružiti dobar, jasan i precizan govorni model da bi dete slušalo i moglo da uči. Kada govorite detetu, reči treba izgovarati čisto, polako i upotrebljavati mnogo intonacije.



– Roditelji nikako ne bi trebalo da tepaju kad govore svojoj deci jer dete uči oponašajući. Treba upozoriti i ostale ljude koji su u svakodnevnom kontaktu s decom da to ne čine – rekla je Ida Bosnić. – Obraćanje bebi i starijoj deci maznim i tepavim govorom samo ih zbunjuje. Emocije se mogu izraziti i na drugi način osim tepanja, kao što je putem dodira, izrazom lica ili bojom glasa.



Postoje mnoge aktivnosti koje se mogu uključiti u rad s detetom da bi se ono ohrabrilo da počne da izgovara neke glasove. Kada dete kasni u razvoju govornih glasova ili ima teškoće s govorom, prisutne su i teškoće s jezikom i opismenjavanjem. Fonološki razvoj je proces kada dete uči nove glasove, pamti ih da bi tačno formiralo reči. Ako roditelji primete da dete ima poremećaj artikulacije, važno je da posete logopeda što je pre moguće da bi se razmotrilo uključivanje u govornu terapiju.



– Bilo koja aktivnost koju radimo s decom treba da bude propraćena govorom – kaže Ida Bosnić. – Nije važno koliko će se vremena provesti s detetom, već da vreme koje zajedno provodite bude kvalitetno, ispunjeno i veoma je važno da se tada posvetite isključivo detetu. Deca žele da ih gledamo u oči i da osete da nas zaista interesuje to što zajedno radimo.



Čitanje priča dosta pomaže u razvoju rečnika. Počinje se od najjednostavnijih slikovnica za najmlađe, koje izgledaju kao igračke, kasnije se uvode slikovnice s predmetima iz svakodnevnog života. Slikovnice i knjige treba prilagoditi uzrastu i stepenu razumevanja, s manje detalja za mlađu decu, a bogatije i složenije za stariju. Kako dete raste, broj slika se smanjuje i dodaje se više teksta.



I. Mikloši

Što više pričati sa mališanima



Deci treba stalno postavljati pitanja da bismo ih stimulisali da reaguju i daju odgovore. Potrebno je strpljivo ih slušati jer je deci koja tek počinju da sastavljaju rečenice potrebno vreme da ih oblikuju i završe. Treba im omogućiti dovoljno vremena da izraze ono što žele reći. Ukoliko roditelj ne razume dete, potrebno je da mu se obrati i zamoli ga da pojasni ono što je htelo da kaže. Deci treba pružiti priliku da sama dođu do odgovora na svoja pitanja. Ukoliko dete želi da istakne svoje mišljenje o nekom pojmu, treba ga podsticati postavljanjem pitanja, na primer: „A šta ti misliš o tome?”, da to i učini jer se na taj način, osim razvoja govora, podstiče i razvoj razmišljanja.