Ogranak SANU objavio zbornik „Srpska književnost danas“

Reč je o zborniku radova sa okruglih stolova, održanih između 2014. i 2017, posvećenih poeziji, prozi, književnoj kritici i esejistici, dramskoj književnosti, kao i književnosti za decu. „Odabrali smo autore koji su kompetentni, koji poznaju srpsku savremenu književnost, koji o njoj pišu knjige, oglede, rasprave i  druge priloge, a od njih većina na fakultetima predaje ili u institucijama izučava zadatu oblast. To je važno istaći, jer je u našem vremenu zavladao manir da o književnosti pišu svi, da su najglasniji samozvanci i poluobrazovani, čija je glavna osobina šćepanmalska a domet jednodnevni ili nedeljni”, reči su urednika zbornika, akademika Mira Vuksanovića.

Poglavlje o savremenom srpskom pesništvu otvara profesor emeritus dr Slavko Gordić, koji je svoje saopštenje zaključio rečima Nikole Miloševića da se „sem u poeziji, ništa ne događa”. Publikovana su izlaganja o ovoj temi i prof. dr Bojane Stojanović Pantović, dr Đorđa Despića, Tanje Kragujević, kao i laureata Zmajeve nagrade Matice srpske dr Dragana Hamovića, koji je u svom slovu, između ostalog, naveo da je odlika glavnine prve postave pesnika našeg doba, od Pope i Lalića do Bećkovića, Tadića i Tešića, rehabilitacija tradicijskih tekstova, odnosno okrenutost nacionalnom nasleđu „po prizivu jezika kome su potčinjeni”.     O savremenoj prozi svoj sud su izneli književni kritičar dr Marko Nedić i profesori Radivoj Mikić, Petar Pjanović i Jovan Delić, koji autoritativno upućuje da su njena „zadata i dogovorena međa” dva moderna klasika: Ivo Andrić i Miloš Crnjanski. „Obojica su najviši nivo; obojica su zagledani u tamu istorije i u svoje vreme; s njima su počeli procesi koji još traju; obojica su pesnici”, reči su dr Delića. Kada je, pak, reč o poglavlju posvećenom kritici i esejistici, svoja viđenja ovog segmenta srpske književnosti dali su prof. dr Milan Radulović, prof. dr Saša radojčić, mr Marko Paovica, dr Sonja Veselinović i dr Igor Perišić   

Završni deo zbornika posvećen je dramskoj i književnosti za decu, pa se tako prof. dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović posvetila dramskim tekstovima nastalim u drugoj polovini 20. veka, dok je teatrolog dr Svetislav Jovanov fokus stavio na period 2000-2015, deleći u tom razdoblju napisane komade na četiri orijentacije: tragikomički, postmoderni, postmoderno-kritički i kritički modus. Dve posmatrane oblasti u svom je izlaganju „Srpska drama za decu danas” povezao dr Milivoje Mlađenović, dr Jovan Ljuštanović je akcenat stavio na analizu poslednje tri decenije domaće dečje književnosti, gde je, kako veli, „bilo malo strašnih ’lafova’, ali zato obitava dovoljan broj većih i manjih zverki”, a dometima na polju srpske savremene poezije i pripovedne proze za decu i mlade posvetio se i prof. dr Zoran Opačić. 

„Književnost je umetnička tvorevina koja nastaje na neobjašnjiv način, živi, raste i širi se bez ograničenja, promiče kao reka s pritokama, ponire i pojavljuje se iznenada, pa je svaki pokušaj vremenskog prognoziranja za njeno trajanje rizičan, nepouzdan, jednostavno nepredvidiv. U tome je snaga književnosti i jezika kojim je progovorila. A narod bez negovane književnosti je kao šuma bez lišća”, poruka je akademika Vuksanovića. Podsetimo, niz tematskih okruglih stolova u Ogranku nastavljen je pre desetak dana i u fokusu je imao delo Miloša Crnjanskog povodom 125. leta od njegovog rođenja, a zbornik saopštenja sa tog skupa biće objavljen do kraja godine.    

M. Stajić