Održana prva radionica javnog zdravlja

U tu svrhu pripremljen je i Priručnik za strateško planiranje javnog zdravlja na lokalnom nivou – „mapa puta” i plakati s ilustrovanim oblastima javnog zdravlja, koji su uručeni predstavnicima 13 lokalnih samouprava koje su učestvovale na radionici.

Po rečima načelnice Uprave za zdravstvo dr Mile Uverić Radović, sve opštine i gradovi imaju obavezu da urade plan javnog zdravlja, u skladu sa Zakonom o javnom zdravlju i Zakonom o budžetskom sistemu.

Formalno, Novi Sad nema taj plan, međutim, on je u strateškim planiranjima javnog zdravlja odmakao velikim koracima jer više od 20 godina izrađuje dokument pod nazivom „Zdravstveno stanje stanovništva”, koje ukazuje na stanje zdravlja stanovništva grada, rekla je dr Mila Uverić Radović.

Na primeru fizičke aktivnosti možemo objasniti smisao ove radionice, kazala je prof. dr Eržebet Ač Nikolić.

Prema njenim rečima, fizička neaktivnost je nešto što najviše opterećuje naše društvo kao faktor rizika.

Imamo brzi trend porasta broja gojazne dece i dece koja su fizički neaktivna. Da bismo unapredili fizičku aktivnost, nije dovoljno da na tom problemu radi samo jedan segment, odnosno samo roditelji ili škola, nije dovoljno samo napraviti terene već u društvu moramo napraviti takvu atmosferu da fizička aktivnost bude prihvatljiv način ponašanja i da svako dete i osoba usvoje određeno ponašanje, odnosno da neki period vremena u toku dana bude fizički aktivan, poručila je Ač Nikolić.

Prema njenim rečima, Novi Sad je jedini u Srbiji i u šestoj fazi Evropske mreže zdravlja i gradova Svetske zdravstvene organizacije, i u sklopu toga ima izrađen zdravstveni profil grada, kao i okvir gradskog plana za zdravlje.

Svrha sprovođenja društvene brige za javno zdravlje je u sloganu „Zdravlje u svim lokalnim politikama”, a naš grad je spreman da deli svoja iskustva.

Šefica Odeljenja za društvene delatnosti Jasmina Tanasić iz Stalne konferencije gradova i opština rekla je da je to početak procesa u Srbiji, odnosno počinje izrada planova javnog zdravlja gradova i opština i to baš u Novom Sadu.

To je po zakonu obavezan dokument i značajan je iz razloga što se planom označava način trošenja novca, energije i ljudskih resursa vezanih za organizovane aktivnosti lokalnih zajednica da zaštite javno zdravlje, rekla je Jasmina Tanasić.

Kako je dodala, nije reč o zdravstvenoj zaštiti, već o mnogo širem pojmu, o svim oblastima javnog zdravlja, u koje ulazi i zaštita životne sredine, postupanje zdravstvenog sistema u oblastima vandrednih i kriznih situacija, prevencija i promocija zdravlja i slično. 

Lokalne samouprave treba da isplaniraju kako će trošiti svoj novac, u skladu sa svojim programskim buyetima, da bi građani imali zdraviju i bezbedniju životnu i radnu okolinu i da bi kvalitet života bio bolji, i to je cela suština, poručuje Tanasić.

Po rečima redovne profesorke Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Eržebet Ač Nikolić, javno zdravlje je mnogo širi koncept od zdravstvene zaštite.

Zdravstvena zaštita je još uvek u rukama zdravstvenog sektora, a briga o zdravlju je briga svih nas pojedinačno, i kao privatnih lica i kao profesionalca, bez obzira na to u kojem segmentu društva radili. Zdravlje je stanje psihičkog, fizičkog i socijalnog blagostanja. S druge strane, zdravlje najviše ugrožava način na koji živimo i gde živimo, dok su najveći rizik za naše zdravlje faktori sredine i uslovi u kojima živimo. Iz tih razloga, te uslove treba poboljšati, što ne može sam zdravstveni sektor već svi sektori zajedno.

I. Mikloši