Održan 39. Fruškogorski maraton

Skoro 20 staza sređeno je i spremno dočekalo na hiljade upornih sportista iz cele Srbije, ali i regiona, a Fruška gora je ponovo postala centar dešavanja za sve uzraste. Maraton organizuje Planinarsko-smučarsko društvo “Železničar”, a kotizacija se i ove godine naplaćivala.

- Ovo mi je prvi put da učestvujem. Došao sam sa roditeljima i nadam se da ću izdržati da prođem ceo “Pripravnički mini maraton” od deset kilometara - rekao nam, za izazov spremni Stefan (7).

Očigledno je na je na startu bilo onih spremnih na velike izazove, ali i onih koji su došli da pešače, uživaju u predivnom danu i još lepšoj prirodi. Kako su neki naglasili, lepota Fruške gore im je, u ovom slučaju i izazov i lek od sive svakodnevice.

Istraživanja kažu da je nedostatak fizičke aktivnosti pogubniji od alkohola i duvana. A nama je, uz manjak kondicije i raznih kardio-vaskularnih problema, za početak jedini cilj bio da stignemo do Starta. Usput smo naišli na spremnije i ozbiljnije trkače, te uz višak optimizma rešili da porazgovaramo sa njima, trudeći se da savladamo uzbrdicu kojoj nije bilo kraja.

- Treći put učestvujem i ne jurim rezultate - govori nam užurbani Mitrovčanin Željko Laušević.

I dok nam je nestajao iz vida, nismo mogli ni da naslutimo šta znači preći stazu od 107 kilometara za samo tridesetak sati, kolika su bila očekivanja užurbanog Željka.

Start je bio na Popovici, a maratonci, u zavisnosti od izabrane staze, počinjali su u različito vreme. Maraton je sportsko-rekreativna međunarodna manifestacija, koja nema, ali i ima takmičarski karakter. Organizatori kažu da su tu svi pobednici koji u zadatom roku savladaju odabranu stazu. Moto “Nije važno pobediti druge, važno je pobediti sebe” važi samo za one koji učestvuju na stazama dužine do 43 kilometra, a oni koji su se odlučili za veći i duži poduhvat, oni šetaju pod geslom “važno je pobediti i druge”.

- Ovde učestvuje mnogo mladih i zbog toga i organizujemo ovu manifestaciju - rekao nam je jedan od osnivača Fruškogorskog maratona Milivoj Kišdobranski. - Nadam se da će svi uspešno proći Frušku goru, da će se vratiti sa osmehom i lepim utiscima.

Svaka staza imala je svoje predviđene punktove na kojima su dobijali vodu, voće, ručak ili večeru. Takođe, punktovi Hitne pomoći su im bili na raspolaganju, a njihova tačna lokacija bila je zabeležena u knjižici i mapi svakog učesnika.

- Iznenađuje me što svake godine ima sve više ljudi. Milina je šetati ovuda i prava je lepota, zdravlje, proleće - veselo nam govori učesnica Aleksandra Stefanović.

Fruškogorski maraton, osim što je ljubav, hobi i sport, on predstavlja i lepotu druženja, što je dokazao i Samo Sančar iz Maribora, koji je četvrti put došao na maraton.

- Iako je teren interesantan, neočekivano je težak jer staza ide mnogo uzbrdo i nizbrdo. Inače smo došli zbog druženja i kako bih video prijatelje iz Srbije, Bosne i Hrvatske - priča nam taj pedesetčetvorogodišnjak. I zaista, najviša nadmorska visina do koje se išlo bila je nepunih šest kilometara.

Ovakva sportska akcija prepuna je i raznih anegdota i lepih priča. Iz nekih se svašta može i naučiti, te je Kišdobranski podelio jednu.

- Na jednom maratonu našli smo ceduljicu na drvetu, verovatno nekog dečaka, na kojoj je pisalo: “E, tata, požuri. Mnogo si spor!” - ujedno je i poruka svima koji su se ulenjili, ali i onima koji su željni psihičkih izazova i bitke za zdrav život.

L. Radlovački