Odlična posećenost i drugog dana festivala Uličnih svirača

Zagrepčanka Sara Renar okružena tehnikalijama i jednim pratećim muzičarem, ispunila je šanac pored barutane „Josif”. Osim nje nastupila je i Ana Avramov, kao i njena imenjakinja Ana Ćurčin sa pratećim sastavom „The Changes“ koja je opravdala internacionalnu reputaciju i status jednog od glavnih izvođača „Gradić festa“.

Ljubitelji andergraund zvuka đuskali su uz numere „Petre und der Wolf“ iz Austrije, te uz razigrani zagrebački bend „Svemirko“. Oni su publici poručili da do sada nisu svirali pred većim auditorijumom što je donelo gromoglasan aplauz i oduševljenje publike.

I druge večeri posetioci Festivala uličnih svirača mogli su čuti harizmatične i energične momke iz italijanskog sastava „Bandakadabr“, kao i atraktivnog umetnika Mark di Đuzepa koji je izvodio najveće hitove „Ramonsa“, a pesme je posvetio, kako je rekao, prelepim novosađankama koje viđa svako veče u prvom redu. Zanimljiv nastip prikazali su bend „Goran Tomić trio“ kao i novosadski Irci, kako ih od milošte zovu, bend „Drankards“.

Pola automobila u tunelu Tvrđave

Dva pešačka prolaza u Beogradskoj kapiji rezervisana su za izložbe studenata master modula dizajnajna enterijera Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i Udruženja „Ugrip“. Studenti su posetiocima prikazali njihovo viđenje i potencijale Beogradske kapije, dok su „ugripovci“ izložili zanimljive predmete pornađene u skrivenim tunelima Petrovaradinske tvrđave, poput ašove, stolova, stolica i escajga.

Članica Udruženja „Ugrip“ Milica Lisica zadužena je da uputi radoznale posetioce u postavku.

„Odlučili smo se da izložimo predmete koji su naši članovi pronašli prilikom obilazaka tunela Tvrđave“, kazala je Lisica. „Postavku čine ašovi i lopate koje su koristili prvi „lovci na blaga“, a zanimljivo je to da su za sobom ostavili nameštaj poput stolova, stolica, malih pećki, čaša, tanjira... Zanimljivo je da smo pronašli i tablu koja se nekada koristila za obeležavanje autobuskih stanica, a kao glavnu atrakciju bih izdvojila pola automobila!“

Udruženje „Ugrip“ bavi se kulturnim i duhovnim nasleđem Petrovaradinske tvrđave otkrivajući nove detalje vezane za njenu dugu istoriju.

Veliko interesovanje izazvao je bubnjarski mag pod maskom „Zeroelektrodram“ koji je na cevima različite dužine i šerpama uspeo da dočara atomsferu diskoteke i da dokaže da za elekro-žurku ne treba struja već samo malo kreativnosti i osećaj za ritam. Pažnju posetilaca privukla je i živa skulptura. Dama obučena u kostim pirata pozitala je poseticima, a razdragani mališani nisu se mogli da se načude, pa su krišom pokušavali da dodirnu neobičnu skulpturu kako bi podrobnije ispitali.

Ljubitelji sedme umetnosti kutak su pronašli u „Gradić bioskopu“ na početku Štrosmajerove ulice. Prostor oko platna je tokom cele večeri bio popunjen, a prikazivan je dokumentarni program sa filmovima Koste Ristića i Mileta Turajlić, dok su u „Reflektor teatru“ posetioci festivala mogli da pogledaju komad „Smrt fašizmu - O Ribarima i Slobodi!“.

Novootvoreni kreativni centar „Prostor“ posetili su ljubitelji klasične muzike koji su se prepuststili nastupu devojaka iz kvarteta „Bilitis“ i njihovoj audio-vizuelnoj interpretaciji kompleksnog dela „Different Trains„ američkog autora Stiva Rajha.   

S. Kovač

Foto: R. Hadžić - S. Kovač

Izložba u okviru festivala Uličnih svirača: Revitalizacija Beogradske kapije

U okviru festivala Uličnih svirača, posetioci se već standardno prepuštaju čarima muzike, filmova, pozorišta, raznih performansa i izložbi. Svoje mesto na festivalu ove godine pronašla je i izložba radova studenata arhitekture master akademskih studija u Novom Sadu, koja je izložbeni prostor zauzela kod Beogradske kapije jer je povod izložbe predlog njene revitalizacije.

Shodno tome da je Beogradska kapija za prolaznike mesto koje ih vodi iz Novog Sada u Petrovaradin, odnosno portal između urbane sredine i prirodnog pejzaža, i da se prvobitni utisak opčinjenosti gubi dok se prolazi kroz nju jer više podseća na tunel, studenti su u okviru priprema radova razmatrali rasvetu, sadržaj i kontekst kojem kapija pripada. Pažnju su posvetili njenom istorijskom značaju, brizi o njoj kao kulturnom nasleđu i spajanju onog što ona već jeste s onim što predstavlja zahteve današnjice.

Prema studiji koju su odradili, vodeći pri tom računa o tome da je Beogradska kapija pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, studenti su zaključili da ona mora ostati nagoveštaj prelaska iz jednog predela u drugi, ali i da bi se naglašavanjem njenih delova i rasvetom taj prelazak učinio postepenim i ipak bi se očuvala autentičnost. Poseban deo radova posvećen je obrazovnom karakteru prostora te je zaključeno da on treba da priča priču o Petrovaradinu i Tvrđavi, kako kroz istorijski aspekat, tako i kroz savremeni, a mlade arhitekte su uspeh na tom polju vizionirale kroz likovne intervencije i postavljanje maketa Tvrđave, prepustivši opet ključno mesto rasveti koja bi bila usmerena na te delove.

Beogradska kapija sagrađena je 1753. godine, a od 1979. je spomenik kulture od izuzetnog značaja. Njena važnost se ogleda u tome što je u Prvom svetskom ratu oslobodilačka srpska vojska prošla kroz nju da uđe u Novi Sad. Obnavljana je od 2012. do 2016. godine, ali joj količina saobraćaja i nepovoljni vremenski uslovi predstavljaju stalnu pretnju. Obnova je tekla u tri faze, tokom kojih su obnovljeni gornji delovi i kolne površine, malterisana zapadna fasada, a istočna obložena kamenom.

Prema analizi koja je prethodila radovima koji su izloženi, kapija je nakon rekonstrukcije zadržala svoj barokni stil, ali su zidovi već sada oštećeni grafitima i saobraćajna opterećenost dovodi do konstantnih vibracija koje izazivaju pucanje zidova.

Kako autori tvrde, Beogradska kapija ima posebnu arhitektonsku vrednost i veliki potencijal za uvođenje kulturnog sadržaja u to staro barokno izdanje te se nadaju da će već ova izložba omogućiti njen razvoj na najvišem nivou.

S. D.