Odbornici najviše raspravljali o stanju u Spensu

Bez sumnje nedavna izjava gradonačelnika Miloša Vučevića da je jedna od opcija da se objekat SPC “Vojvodina” sruši i na njegovo mesto sagradi ekonomičniji sportski objekti donela je najviše rasprave po tački dnevnog reda u kojoj je podnesen Izveštaj o poslovanju i realiozaciji Programa poslovanja Spensa u protekloj godini, gde su predstavnici opozicije najviše diskutovali, ali nisu pružili neke nove detalje i ponudili nešto novo u odnosu na dosadašnje.

Mišljenje vladajuće većine koncentrisano je u diskusiji gradonačelnika Miloša Vučevića, koji je i pokrenuo lavinu komentara, i člana GV Ognjena Cvjetićanina. Naglašeno je to da problem sa finansiranjem i urušavanjem Spensa nije od juče, već da traje godinama, kritikujući sadašnju opoziciju za deo problema nastalih u sportskom centru koji su nastali još u njihovo vreme. Vučević je ponovio da je njegov predlog samo jedna od ideja kako rešiti problem Spensa, podsećajući da je ovaj objekat sagrađen u vreme kada su važila druga pravila i kada su cene energenata bile daleko niže.

Prema njihovom mišljenju, za stalnog gubitaša ne postoji mađioničarski štap, kojim se može napraviti da posluje pozitivno, iako je preko 93 odsto poslovnog prostora sada izdato u Spensu. Danas SPC “Vojvodina” koristi ugrubo po pet miliona mesečno za grejanje, struju i vodu. Vučević je rekao da se moramo suočiti s činjenicom da Spens ne može da funkcioniše kao 1981. godine, da ovo nije 1978. godina, kada Spens nije imao konkurenciju, da danas živimo u kapitalističom dobu, ali će Grad nastaviti, koliko god je to moguće, da brine o ovom sportsko-rekreativnom centru.

Prema Vučevićevim rečima, u Spens nije ulagano više od dve decenije, danas u njemu curi freon, curi voda na bazenima, prokišnjava krov, postoji ne funkcionalni prostor... Po njemu političari ne mogu da vode bolje tržni centar od menadžera velikih svetskih kompanija. Mi ne znamo da iznajmljujemo diskoteke, butike, kafiće, a niti je to posao grada, već da se bavi isključivo sportskim sadržajima. Građani treba da imaju najbolje sportske hale, terene i da organizujemo najbolje događaje.

Spens je problem protoka vremena, smatra Vučević, dodavši da su za njega tvrđava, Gradska kuća, Vladičanski dvor i slični objekti, simboli grada, a da je Spens, ipak, po svojoj nameni i izgledu, nešto što može da se menja. Samo za energetsku efikasnost i za održivi izvor energije potrebno je najmanje 9.200.000 evra. To znači da mora da se skine sa nečega drugog, da li sa socijale, sporta, kulture, kapitalnih investicija, sa podrške nevladinom sektoru ili da se zadužuju. I ostaje pitanje da li se može napravti moderan sportski objekat.

Vučević podvlači da nije suština u rušenju objekta, već u izgradnji novog sportskog centra, koji bi ekonomski bio najisplatljiviji, sa novim halama, novim bazenima, novim klizalištima... i bez diskoteka i butika, o kojima bi bili zaduženi privatnici. Uz to dobio bi se prostor da se izgrade garaže, hotel, akvapark, kako bi se moglo komercijalno od toga naplatiti i izgraditi. Vučević je na kraju poručio da je vreme za novi Spens, ali i da je svestan da nema podršku javnosti, kao i to da će potražiti i da li neki privatnik ima interes da ulaže u to.

Predstavnici Demokratske stranke, Srpske radikalne stranke i pokreta "Dosta je bilo" usprotivili su se predlogu da se Spens ruši, navodeći da sadašnja vlast već šest godina upravlja ovim objektom, da za to vreme nije uspela da sredi finansije i druge probleme, te da je uz sve navedeno dozvolila da se u neposrednoj blizini sagradi megalomanski tržni centar. Opozicija je ocenila da Spens može i dalje da se koristi i da je potrebno napraviti odgovarajući plan reorganizacije i razvoja objekta za korišćenje u narednim godinama, uz ocenu da se za taj objekat i kada je bio građen predviđalo da se izdržava i iz javnih prihoda, tj. budžeta, a ne da bude potpuno samoodrživ.

Zamenik predsednika odborničke grupe SRS Snežana Mušicki smatra da je odluka o Spensu ishitrena, da je potrebno da se promeni namena Spensa, da gradske uprave koje iznajmljuju prostor da se presele u njega. Iz gradskog budžeta iako se daju kapitalne investicije i vraćaju dugovi pojedinih direktora, onda može i da se vrati dug Spensa. Ne treba da se odluka donese preko noći i preko kolena.

Odbornici su razmatrali i izveštaj o gradskom budžetu za prvih šest meseci ove godine. Predstavnici vlasti su o izveštaju o budžetu govorili pozitivno, a manjak u realizaciji pravdali time da su u toku postupci javnih nabavki i da se mnogi radovi koji su započeti u prvoj polovini godine još izvode. To znači da će kasnije biti plaćeni, pa zato nema tog traga u realizaciji zaključno sa 30. junom.

Opozicija je pohvalila građane i privredu koji su se pokazali kao odlični poreski obveznici jer je budžet popunjen sa preko 92 odsto predviđenih prihoda, ali je kritikovala vlast jer je realizacija bila slaba, tek oko 50 odsto. Kako su naveli, ovo je samo nastavak višegodišnje prakse da aktuelna vladajuća koalicija ne zna da planira i troši novac, jer on uglavnom odlazi za tekuću potrošnju, a ne na investicije, zbog čega je suficit uvek od tri do pet milijardi dinara. Šef DS-a Veljko Krstonošić ocenjuje da, ako Grad u kasi već ima nekoliko milijardi dinara više, ima i priliku da to uloži u obnovu Spensa, a ne da ga ruši. Prema Radikalima Izveštaj o budžetu je očekivan, Novi Sad ima potrebe da akumulirani novac potroši na npr. fabriku vode i da gradska vlast nije u stanju da pokrene velike projekte.

Posle rasprave većinom glasova (51 za, 13 protiv) usvojen je izveštaj po kome su prihodi i primanja budžeta Grada Novog Sada iz svih izvora sredstava iz budžeta, sa prenetim neutrošenim sredstvima iz ranijih godina, ostvareni u iznosu od 13.260.495.920,50 dinara, što predstavlja 54,4 odsto planiranih sredstava na godišnjem nivou, odnosno 95,75 odsto planiranih sredstava budžeta. Ukupni rashodi i izdaci budžeta izvršeni su u iznosu od 8.046.595.904,66 dinara, kojim je izmiren deo obaveza u izveštajnom periodu i koji čini 33 odsto planiranih rashoda i izdataka za celu godinu, a 58,1 odsto u odnosu na planove za izvršenje budžeta za period januar-jun.

U ime DS-a dr Veljko Krstonošić smatra da “ako nema Spensa, nema ni problema”, ali nema ni odgovora ko je odgovoran za poslovanje Spensa, a SNS je na vlasti već šest godina. Ljudi koji vode Spens, kaže on, nemaju znanja , bahati su i nesposobni da takvo preduzeće drže sa svim onim problemima koje sportsko-poslovni centar ima. Po demokratama sva javna preduzeća su osnovana da podignu kvalitet građana Novog Sada, samim tim mora da Grad brine o njima. Krstonošić je podsetio da je direktor Spensa pre pola godine uveravao da on može da ga izvuče iz problema i da ne da nije ga izvukao već ga je gurnuo u još veću dubiozu.

U izveštaju o poslovanju Spensa za prošlu godinu, navedeno je da je gubitak u prošloj godini premašio 300 miliona dinara, a iako je Grad dao 400 miliona dinara iz budžeta, ukupni gubitak sada iznosi 719 miliona dinara. Na kraju odbornici su većinom glasova prihvatili izveštaj sa 51 glasom za, 15 protiv, dok niko nije bio uzdržan, a četvoro nije glasalo.

Skupština je razmatrala i predlog o podizanju spomenika “Nevinim žrtvama 1944/45.” po predlogu Saveza vojvođanskih Mađara, a SRS i DS nisu podržali podizanju tog spomenika. Ove stranke su ideju o spomeniku osporile time da čak i delimična istraživanja pokazuju na primeru Rajine šume, koja se kod nekih uzima kao primer zločina nove vlasti nakon oslobođenja, da su tu izvršene smrtne kazne nad ljudima koji su prethodno osuđeni kao pripadnici okupatorskih snaga ili njihovi domaći pomagači. Odbornica SRS-a Snežana Mušicki je navela da ako već dižu jedan takav spomenik, pored imena tzv. nevinih žrtava treba u zagradi da stoji i natpis "saradnik okupatora" ili slična poruka.

Usvojeni su i izveštaji o investicijama javnih preduzeća (Lisje, Vodovod i kanalizacija, Tržnica, Zoohigijena i Veterina, Čistoća, Gradsko zelenilo) za prvu polovinu godine, a koja su uglavnom uradila manje od polovine predviđenog, izveštaji o radu zdravstenih ustanova u 2017. godini i nekoliko urbanističkih planova. Među usvojenim planovima, najznačajniji je onaj koji predviđa da se severno od Bulevara vojvode Stepe izgradi stambeni blok za pripadnike bezbednosti, kao i atletski stadion sa pratećom dvoranom. Nekoliko urbanističkih planova našlo se na dnevnom redu, kao što je gradnja stanova u naselju Jugovićevo, gde su infrastrukturni radovi u toku, a izgradnja tih objekata započeće 2019. godine. Usvojeni su i izveštaji o radu zdravstvenih ustanova za prošlu godinu.

J. Galić

Foto: S. Šušnjević