Od umetnosti do novog bicikla

atmosfera – sve se to može naći na jednom mestu – u servisu „Cikloteka” na Trgu galerija 4 svakog radnog dana od 10 do 15 časova. Kada su Dragana Delić i Nikola Terzić u maju otvorili svoj lokal prvenac, nisu ni slutili da će on postati pravi hit među ljubiteljima bicikala i onima koji žele to da postanu. Samo nekoliko meseci bilo im je dovoljno da potvrde da nisu omašili što su se bacili u neobičan biznis u Novom Sadu, nudeći svojim sugrađanima sve što im treba za biciklizam, ali u potpuno novom, specifičnom duhu.

– Na početku smo, ali ljudi su prepoznali da mogu kod nas da urade sve – kaže Dragana, koja, za razliku od prvog razgovora od pre nekoliko meseci, zvuči samouverenije i daleko zadovoljnije jer im misija zvana „Cikloteka” ide i bolje nego što su mogli zamisliti. – Izlazimo svim mušterijama u susret, maštoviti smo i kreativni. A nama je najbolji kompliment kada nam neko dođe i kaže da mu je prijatno kod nas. Inače, klijenti pozitivno reaguju na naš koncept, vraćaju se i preporučuju nas drugima.

Izlaganje fotografija na kojima je bicikl, odnosno akcija „Jedan umetnik – jedna nedelja”, odredilo je njihov izlog, tako da se s pravom može reći da zaslužuju adresu na kojoj su.

– Otkako postoji Novi Sad, postoje i bicikli u njemu, ali tek sad on počinje da poprima kulturu biciklizma u pravom smislu – naglašava Nikola, dodajući da kod nas nije kao u Amsterdamu što se toga tiče, ali i da ovde ima biciklista koji su „neviđeni kraljevi, onih koji su malo manje i onih koji nisu kraljevi uopšte”.

– Da bi se biciklizam popularizovao, ne treba da se šire parkinzi za kola po gradu – kaže on. – Ako promeniš pantalone, nećeš smršati... Naprotiv, treba da prave biciklističke staze, da sređuju one koje već imamo, da se edukuju biciklisti o neophodnoj opremi, kako da budu vidljiviji u saobraćaju i slično.

Dragana smatra da je za popularizaciju biciklizma dovoljno da ljudi sednu na bicikl i osete lepotu vožnje.

– Osećaj vožnje bicikla je nešto najbliže letenju – kaže nežnija polovina „Ciklotekačkog” tima koji je dokazao da je i društveno odgovoran. – Sav kartonski materijal koji imamo damo za reciklažu. Napravili smo i priveščiće od starih biciklističkih lanaca, pa ljudi ubace u teglu koliko novca žele da bi uzeli privezak, a mi, kad skupimo pristojnu sumu, uplatimo nekome u dobrotvorne svrhe.

„Cikloteka” ne samo da je doprinela gradu već je mnogo značila i tom mladom paru koji je nedavno počeo i da živi zajedno. Budući da su po prirodi pozitivne osobe u čijem prisustvu nije dosadno, neće se desiti da privatne problemčiće „donose” na posao, ali sve radosti posla i te kako „nose” kući.    

L. Radlovački

Foto: Arhiva „Cikloteke”